КП објавио прве фотографије руских пилота по повратку са задатка у Сирији

Писта ваздухопловне базе није могла да се охлади од авиона који су полетали и слетали. Сваких десет минута – узлетање или приземљавање. Механичари су буквално падали с ногу, дочекујући и припремајући авионе за полетање. У летњој топлој измаглици, мешкољиле су се фигуре – гурала су се колица са неким необичним бомбама, које уопште не личе на уобичајене експлозивне направе, пишу специјални дописници листа „Комсомольская правда” Александар Коц и Дмитриј Стешин.

Сценарији руске војне операције у Сирији

То су били такозване „вођене авио-бомбе”.  Након одвајања од авиона, бомбу наводи сателитски систем ГЛОНАСС. Временски услови, доба дана за ове бомбе не играју никакву улогу. Тачност погађања је плус или минус два метра. Како се фигуративно изразио један од механичара, посматрајући бомбу која је висила на пилону: „Она погађа дршку лопате која стоји вертикално. Ако је потребно”.

Али сиријској и руској војсци сада је потребно сасвим нешто друго. Незванично нам је речено да су главни циљеви - штабови, места где се налази оклопна техника ИД (мало је, али је има), фабрике које производе муницију.

Бомба се баца са висине од 5000 метара, где не може да ради већина преносних зенитних ракетних система као што је „Игла”, „Стрела” или „Стингер”. У случају сусрета са непријатељским авионима или „приврженицима”, подручје где се одвија напад прекрива се ловцима.

На паркингу је најновији Су-30СМ. Механичар се пење у кабину, отвора поклопац. Из авиона излази пилот, који се управо вратио из мисије. Он се чврсто рукује са механичарем, у знак захвалности за припрему авиона за борбени лет.

О успешности се може судити само посредним доказима. Активна забринутост западне штампе за судбину исламских екстремиста је први знак. Други знак су пресретнути разговори. Сиријска војска не крије одушевљење руском авијацијом. Према њиховим речима, у етру „са оне стране” чују се бескрајни крици и захтеви за медицинску помоћ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.