Медији: Донбасу не прети сценарио Српске Крајине

На први поглед догађаји у Републици Српској Крајини и Донбасу су слични. Унутар једне државе формирана је територијална целина, која жели да повећа своја права. Међутим, међународна заједница, посебно САД и западна Европа, сада подржавају Украјину, а тада су помагали Хрватима, сматра руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова.

Догађаје везане за распад Републике Српске Крајине често пореде са ситуацијом у Донбасу, где тренутно постоје самопрокламована Луганска Народна Република и Доњецка Народна Република, пише „Газета.Ru”. Како наводи издање, најуспешнија операција против сепаратистичке непризнате републике догодила се пре 20 година, када је Хрватска практично уништила Републику Српску Крајину.

Руско издање подсећа да су хрватске оружане снаге у августу 1995. године спровеле велику војну операцију под називом „Олуја” у којој су крајишки Срби доживели тешки пораз, а Хрвати заузели Книн и друге градове.

Учесник у борбама на територији бивше Југославије и уредник сајта „Српска.ru” уверен је да је пад Српске Крајине био условљен договором између југословенског лидера Слободана Милошевића и председника Хрватске Фрања Туђмана. „Хрватска војска је доста ојачала 1992. године. Међутим, супротстављање снага Крајине било је минимално. За 48 сати полицајци су обишли српске куће и говорили становницима да имају два дана да побегну. Дакле, никакве херојске одбране Книна није било. Милошевић је једноставно дао територију у замену за укидање санкција против Београда”, сматра Кравченко.

Руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова сматра да су догађаји у Донбасу и Српској Крајини слични само на први поглед.

„На први поглед ови догађаји су слични због неколико чињеница. Унутар једне државе формирана је територијална целина, која жели да повећа своја права. Крајина је захтевала културну и политички аутономију, као и више политичке моћи. Исте захтеве су износили Луганск и Доњецк. Они на почетку нису говорили о независноти. Осим тога, већи део међународне заједнице, посебно САД и западна Европа, сада подржавају Украјину. Тада су они помагали Хрватима”, сматра Гускова.

Према њеном мишљењу, мало је вероватно да ће такав исход политичке кризе дочекати и такозвана Новорусија. „У Хрватској није било преговора, чак ни овако тешких који једва пролазе у Украјини. Осим тога, нико није стајао иза Републике Српске Крајине, чак ни званични Београд. Данас иза ЛНР и ДНР стоји Русија као објективни фактор у систему међународних односа. Не мислим да ће се Кијев одлучити за широку војну операцију. Без подршке Вашингтона и НАТО-а он неће кренути на такав корак, а та подршка је немогућа све док Москва помаже Новорусији”, сматра експерт.

„Чак се и украјински политичари позивају на искуство Хрватске у освајању Крајине 1995. године. Сличност чак постоји и у називима: Украјина – Крајина. Међутим, спољни фактори су неупоредиви: санкције против Југославије 1990-х година и данас против Русије су, такође, неупоредиве. Због тога сматрам да је нереално мислити да ће Путин отступити као што је то урадио Милошевић”, истакао је Кравченко.

Писац Михаил Поликарпов који је у Југославији ратовао као добровољац истакао је да Срби у Крајини нису желели и нису умели да ратују.

„Уколико се прави паралела, треба имати у виду да већина Срба из Крајине није желела, а није ни умела да ратује. Срби су мислили да су 1995. године већ победили у рату. Међутим, потребаним је био још један корак: излаз на море. Хрвати су, напротив, три године јачали своју војску, а осим тога, они су имали озбиљан политички и националистички порив”, сматра Поликарпов.

Он је додао да се војне формације Новорусије озбиљно припремају. „Што се тиче Украјинаца, неуспешне кампање за мобилисање показују да они не желе да ратују. Они беже у друге земље и на друге начине избегавају службу”, рекао је Поликарпов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“