Медији: Љубав Србије према Русији је опасна

У Србији Русију воле више него ЕУ. Чак 61% Срба подржава савез са Русијом. Србија је зависна од руске нафте и гаса, што чини Русију важним економским партнером, међутим, главни трговински партнер Србије је ЕУ, пише „WirtschaftsBlatt”, а преноси „Руски Експрес”.

Мишљења Срба о придруживању Европској унији су подељена. Новине „Политика” су 4. јула објавиле анкету у којој се наводи да 44,4% одсто грађана подржава чланство Србије у ЕУ, док је 37,5% испитаника било против оваквог сценарија, пише „WirtschaftsBlatt”, а преноси „Руски Експрес”.

Како наводи аустријско издање, у Србији воле више Русију. Чак 61% Срба подржава савез са Русијом, док је против само 20% њих. Аутор чланка пише да је Србија зависна од руске нафте и гаса, као и да је „Гаспром” монополиста на српском тржишту, што чини Русију важним економским партнером. Међутим, главни трговински партнер Србије је ЕУ. Медиј наводи да Немачка, Италија и суседне земље представљају много важније партнере за Србију, него што је то Русија. Аутор текста истиче да због бомрадовања 1999. године НАТО у Србији не воле.  

Он поставља питање ко је помогао земљи када се сусрела са тешким последицама од поплава. Хуманитарна помоћ и техника су, првенствено, стизали из ЕУ и Уједињених Арапских Емирата. „Руси су, уместо тога, организовали велику војну параду у Београду. Док ЕУ може да помогне Србији да се избори са сиромаштвом, Русија се првенствено ослања на политику идентитета”, наводи се у чланку.

Како пише издање, у Србији је веома распрострањен антиамериканизам и култ Путина. Али, уколико љубав према Русији у дугорочној перспективи постане препрека за приступање ЕУ, аутор чланка сматра да ће то за Србију бити економска катастрофа, јер инвестиција из Русије фактички нема, а извоз у РФ је, такође, мали. „Срби морају да одлуче да ли желе да им се у будућности повећа животни стандард или ће се руководити застарелим националним митом и оријентисати на Русију”, закључује аутор.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“