Гускова: Вето на резолуцију о Сребреници је дипломатска победа Русије

Одлука да у Савету безбедности УН блокира предлог резолуције о Сребреници представља дипломатску победу Русије, која се одлучно супротставља необјективном оцењивању догађаја на Балканском полуострву 90-их година прошлог века, изјавила је у интервјуу за РИА „Новости” руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова.

Русија је у среду, 8. јула, у Савету безбедности УН ставила вето на предлог резолуције о Сребреници, у којем се догађаји из 1995. године описују као геноцид. За документ је гласало 10 чланова Савета, а још четири земље (Кина, Ангола, Нигерија и Венецуела) су биле уздржане. Према речима изасланика Русије при УН Виталија Чуркина, усвајање резолуције о Сребреници заоштрило би ситуацију у региону, јер ни у самој Босни и Херцеговини није постигнут консензус о овом питању.

„Сматрам да је оно што се догодило у Савету безбедности дипломатска победа Русије, јер је она покушала да се постави као објективан фактор у необјективој процени догађаја на Балкану. То је веома оправдан став, јер само ако тачно знамо шта се догодило на неком месту, можемо да изводимо неке закључке, да осуђујемо или не осуђујемо”, изјавила је Гускова. 

По њеном мишљењу, главни задатак Савета безбедности данас је стварање „атмосфере помирења на Балкану”, чему поменута резолуција „ни у ком случају не доприноси”.

Одговарајући на питање о могућим мотивима земаља које су подржале предлог документа, Гускова је истакла: „Ако се докаже да су за све криви само Срби и да они сносе главну одговорност за све што се догодило на Балкану, онда се без проблема могу оправдати дејства НАТО-а из 1999. године, када се без одлуке Савета безбедности Алијанса усудила да бомбардујеједну европску државу током 78 дана. У том случају њихова дејства су оправдана. Они су бомбардовали оне који су криви за све оно што се 90-их догодило на Балкану.” 

Осим тога, уверена је Гускова, осуда деловања војних јединица у Сребреници, што значи и деловања Републике Српске и њене војске,„неизбежно подразумева довођење у питање постојања такве државе, ако се ради о геноцидној творевини”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.