Москва осудила тежњу НАТО-а за војном доминацијом у Европи

МСП РФ истиче да се наставља опасна политика ширења инфраструктуре НАТО-а на исток, јачања војног присуства Алијансе у близини руске границе под измишљеним изговором наводног „агресивног деловања наше земље”.

Сусрет министара одбране земаља НАТО-а у Бриселу је доказао да Алијанса као и раније тежи војнополитичкој доминацији у Европи, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

„Са невероватном упорношћу НАТО наставља да јача тзв. снаге за брзо реаговање, повећава оперативност њиховог коришћења, између осталог и путем размештања савремених командних јединица у балтичким земљама, Бугарској, Пољској и Румунији које треба да врше координацију одржавања маневара и могућих операција Алијансе. НАТО такође овлашћује војне структуре блока да наведене снаге доводе у стање повишене готовости пре него што су све чланице НАТО-а о томе донеле политичке одлуке”, наводи се на сајту МСП Русије, а преноси „Взгљад”.

„Осим тога, САД су саопштиле да намеравају да у Немачку пошаљу 1200 јединица војне технике, од којих ће њих 250 (тенкови, борбена оклопна возила и самоходни артиљеријски системи) затим бити стациониране на територији балтичких земаља и низа источноевропских земаља”, наводи се у саопштењу.

МСП РФ истиче да се наставља опасна политика ширења инфраструктуре НАТО-а на исток, јачања војног присуства Алијансе у близини руске границе под измишљеним изговором наводног „агресивног деловања наше земље”.

„Непријатељске и неправедне изјаве добијају све више војнотехничку подлогу, што сведочи о намери НАТО-а да потези које предузима и даље воде само у једном правцу”, наводи се у саопштењу.

По мишљењу Москве, „овако очигледан повратак САД и њихових савезника моделу ’хладног рата’ носи могућност ескалације напетости и подстиче трку у наоружању, што ће довести до тога да атмосфера на европском континенту још дуго буде затрована.”

У Бриселу је одржан сусрет министара одбране чланица НАТО-а, посвећен „нуклеарној претњи Русије”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“