Експерт: Русија популарна у народу, али није заступљена у јавности

Професор Факултета политичких наука на Београдском универзитету Синиша Атлагић говорио је о имиџу Русије у Србији на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015”, одржаној у Новом Саду.

Професор Атлагић је у своме излагању на руском језику истакао да међу грађанима Србије, према резултатима истраживања јавног мњења, преовлађује позитивно мишљење о Русији и Русима, али да исти ти резултати указују и на неинформисаност грађана о руским спољнополитичким приоритетима и о могућностима проширења сарадње између двеју земаља.

„Још 2011. године је преко 80% грађана Србије сматрало Русију пријатељском земљом”, наводи Атлагић. „Само 27% је сматрало пријатељском организацијом Европску унију, а 42% је чак говорило да је то непријатељска организација”.

Међутим, и поред таквих резултата, истиче професор Атлагић, партије које су отворено говориле о потреби за тешњим односима са Русијом већ наредне 2012. године нису добиле више од 10% гласова, или чак нису прошле изборни праг. „Крајем 2013. године иста група истраживача је дошла до закључка да се међу становницима Србије повећао број присталица интеграције у Европску унију, било их је 53%”.

Више о руско-српским односима

Тај тренд се наставио и у 2014. години, каже Атлагић. На питање „треба ли Србија да интензивира сарадњу са Евроазијском организацијом за економску сарадњу на чијем челу је Русија” само пети део испитаника је позитивно одговорио, док је преко половине одговорило негативно, наводи експерт. „Мишљење аналитичара по том питању је такво, да када је реч о Евроазијској организацији за економску сарадњу, грађани Србије једноставно не схватају о чему се заправо ради и ако Русија, о којој преовлађује позитивно мишљење, не би била поменута као лидер те организације, број позитивних одговора био би још мањи. Очигледно је да су Срби  недовољно информисани о Евроазијској унији”, сматра професор Атлагић.

„Какве кораке би требало да предузме Русија да би грађани Србије пружили практичну подршку реализацији руског утицаја у Србији?”, пита се професор и нуди решење: „Са једне стране, имиџ Русије је условљен у знатној мери приоритетима спољне политике земље. С друге стране реч је о томе да Србија чека победу Русије, да тако кажемо, на унутрашњем плану, у смислу раста економског благостања становништва. Тада би руски животни стандард могао постати привлачан. Проблем није у томе како да се створи привлачан имиџ савремене руске државе, него како да сама Русија постане привлачна. Србија је пример земље у којој само помињање Русије или нечега што је са њом везано изазива позитивне емоције, али стабилан позитивни имиџ није довољан услов да се српска јавност и представници српске политике и економије окрену према Русији”, закључио је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.