„France 24”: Кијев негодује због „материјалних доказа” својих злочина

У Москви је отворена изложба „Материјални докази. Донбас. 365 дана”, на којој су представљени експонати и реконструисане целе сцене са места борбених дејстава на истоку Украјине.

Руске власти су одлучиле да годишњицу од почетка рата у Украјини обележе на свој начин, поставивши у Москви шокантну изложбу  „Материјални докази. Донбас. 365 дана”, преноси „France 24”. Њихов циљ је да јавности представе доказе да је Кијев одговоран за оружани конфликт у Донбасу.

Неки експонати су донети директно са фронта: хиљаде чаура, остаци граната и, чак, како тврде организатори, минибус који су изрешетали украјински војници.

„Од тога ме пролази језа. То што се тамо догађа је страшно. Ја сам био војник и много тога сам видео, али ово... Страшно је гледати како наш сусед то чини са својим сопственим народом”, изјавио је за француски ТВ канал Игор, Московљанин украјинског порекла.

Осим тога, на изложби је представљена шокантна реконструкција сцена са места борбених дејстава, наводи се у репортажи „France 24”. На пример, можете видети како у соби испрсканој крвљу на носилима леже рањеници, а нешто даље у подрумима се крију цивили.

„Стварно имате утисак као да се тамо налазите. Када гледате вести на телевизији, чини вам се да сте у биоскопу, далеко од свега тога. А овде је све реално и човек постаје свестан да је то рат са свим његовим звуцима и мирисом барута”, сматра Александар из Оренбурга, посетилац изложбе.

Још један експонат на изложби је обележје града Дебаљцево, које су становници Доњецка демонтирали и донели у Москву уз дозволу „сепаратистичких лидера”, извештава „France 24”, а преноси RT.

Како истиче француски дописник, ова изложба одражава званичан став Кремља који оптужује Кијев за ратне злочине. Кијев је, са друге стране, веома бурно реаговао на ову оптужбу, тврдећи да је изложба шокантан пример руске пропаганде. Међутим, изложба не само да неће бити затворена, него ће, по свој прилици, обићи велике европске градове, као што су Берлин и Париз. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“