Коновалов: Сматрам да ћемо у будућности посматрати балансирање Србије између Русије и Запада

Стручњак сматра да је у садашњим условима, када се налази под страховитим притиском Запада, немогуће да Србија заузме чврсту проруску позицију.

Директор руског Центра за стратешку конјуктуру Иван Коновалов сматра да сарадња Србије са НАТО-ом и Западом има ограничен карактер, барем док се не реши питање Косова. „А  на овом пољу се у скоријој будућности не види напредак, јер је Косово постало држава са сопственом војском. Осим тога, све претензије Вашингтона у овом региону, а кроз Вашингтон и Европске уније, усмерене су ка Косову, а не ка Србији.“

„Подсетићу да су Срби као један од народа Југославије у тешким временима Хладног рата успели да седе на две столице:  с једне стране су били део социјалистичког табора, а с друге стране нису улазили ни у какве војне блокове и притом су сасвим нормално сарађивали са Западом и узимали тамо кредите. Југославија је била отворена земља. Многи су сматрали да је управо та земља, а не Француска, Немачка или Велика Британија, била идеал европске државе. Зато што је ова земља ‘трећег пута’ успешно повезала социјализам и капитализам“, изјавио је Коновалов за лист „Слободна преса“.

„Добро познајем Србију, тамо сам радио и, по мом мишљењу, Срби врло добро знају шта треба да раде у оваквој ситуацији, када се на њихову земљу врши страховит притисак са Запада. Ми у Русији, с друге стране, не треба да очекујемо да ће они обавезно заузети чврсту и бескомпромисну позицију окретања према Москви. То је једноставно немогуће у садашњим условима. Али тешко да ће Срби заузети и апсолутно прозападну позицију“, сматра директор Центра за стратешку конјуктуру.

„Чини ми се да ће њихова политика маневрисања довести до тога да ће се пронаћи компромис у односима са Западом, али да Србија притом неће прећи у антируски табор који Вашингтон данас ствара у Европи. Сматрам да ћемо у будућности посматрати извесно балансирање Србије између између РФ и Запада“, закључио је стручњак.  

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“