Први руски борбени робот: „Ватрено крштење“

Роботизовани систем „Уран 9“ је 2017. године изазвао велико интересовање на Западу, а може да буде ускоро испоручен Индији, Вијетнаму, Алжиру и другим земљама.

Руска војна индустрија се спрема да избаци на тржиште свој први робот „Уран 9“. У питању је гусенични систем на даљинско управљање.

„Уран 9“ служи за покривање пешадије отварањем ватре на непријатеља, за осматрање терена и обезбеђење војних објеката. Захваљујући монтираним ракетним системима „Атака“ и „Игла“ робот може да решава веома широк спектар задатака. На пример, може да уништава непријатељске авионе у ниском лету, лаку оклопну технику и утврђене позиције.

Нова машина је тек први корак у војној роботици. Конструктори у Русији и целом свету тек треба да реше читав низ питања пре него што ове технологије интегришу у све врсте тешког наоружања.

Следећи кораци

„Најважнији проблем свих роботизованих система је потреба да имају даљинско управљање. Машина не може сама доносити одлуке на бојном пољу, а директан погодак пројектила може изазвати прекид везе са сателитом, после чега робот постаје неупотребљив“, рекао је за Russia Beyond војни аналитичар листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.

По речима овог експерта, машина функционише у планинским условима, у шумама, густо насељеној урбаној средини, итд. Највише пажње у тестирању посвећено је раду робота под утицајем непријатељских средстава за радиоелектронску борбу чији је задатак да „искључе“ машину усред борбе.

„Као што је познато, Русија у Сирији тестира све своје најмодерније наоружање и технику. Није никаква тајна да су многи модели руског оружја после тестирања у борбама против ’Исламске државе’ враћени произвођачима на дораду и поправљање дефеката. Ја не искључујем могућност да се у најскорије време тамо може појавити и ’Уран 9’ са циљем да се провере његове могућности у правим борбеним дејствима и под дејством непријатељских система за радиоелектронску борбу“, рекао је за Russia Beyond Виктор Мураховски, главни уредник листа „Арсенал Отечества“.

Експерти наглашавају да се стрељачки системи првих роботизованих машина не могу поредити ни са тенком, ни са борбеним возилом пешадије. Улога робота у борби није пресудна и не може одлучити исход рата. Ове машине спасавају животе припадника специјалних служби, али је људски фактор и даље одлучујући у свим ратним дејствима.

„Овде функционише принцип ’што горе, то боље’. Што више недостатака буде откривено у стварним борбеним дејствима на првим експерименталним моделима, више ће живота бити спасено убудуће“, додао је Сафонов.

У основној варијанти „Уран 9“ има аутоматски топ 2А72 калибра 30 мм и митраљез калибра 7,62 мм. И једно и друго оружје испаљује 350-400 метака у минуту.Комплет наоружања садржи и противтенковске навођене ракете 9С120 „Атака“ и противваздушне ракете 9К33 „Игла“. Оба система уништавају непријатељске циљеве у дијапазону од 5 километара. Како тврде конструктори, на „Уран 9“ се могу монтирати и друге врсте наоружања.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“