Нови живот на селу посвећен руским гуслама

Ово је прича о обичном човеку из Санкт Петербурга, Сергеју Горчакову, који је одлучио да напусти град и оде у село одакле су му преци, како би размислио шта жели да ради у будућности. Одговор на ово питање био је крајње неочекиван.

Руске гусле су трзачки инструмент. Имају пет жица (тонови A, C, E, G, A) и резонантну кутију начињену од дрвета. Свирају се на следећи начин: жице које се тренутно не користе додирују се левом руком, док се трзалица држи десном и њоме се прелази преко осталих, слободних жица. Руске гусле се могу држати попут гитаре или положити хоризонтално на колена.

Гусле спадају међу најстарије музичке инструменте. Помињу се у руским писаним изворима из 12. или 13. века. У руској музичкој култури овај инструмент имао је велику улогу, а његове различите верзије срећу се у скоро свим земљама и културама.

Коришћен је као пратња певачима – свирали су га древни гуслари који су певали о давним временима, и у песмама славили владаре и чланове њихових породица.

Касније је овај инструмент често повезиван са паганизмом и стекао је лошу репутацију међу руским свештенством. У 12. веку оптужбе за практиковање магије или свирањe на руским гуслима обично су значиле и вечно проклетство за преступнике.

Јунака наше приче, Сергеја, одувек је занимала историја Словена: њихова древна култура, али и војноисторијске реконструкције битака из прошлости.

Он данас у селу Пушкину у Тверској области има малу радионицу у којој прави руске гусле, а води је заједно са својим сеоским пријатељима. Они свој производ продају широм Русије, а уједно и свирају на руским гуслама и промовишу ову, по њиховим речима једноставну уметност на сопственом Јутјуб каналу.

„У нашој радионици можемо да направимо руске гусле по свачијој наруџбини“, каже Сергеј.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“