Премијера филма о повратку Крима наишла на одобравање српских гледалаца

У Србији је премијерно приказан филм Андреја Кондрашова „Крим – повратак у отаџбину“. „Руска Реч“ вам представља видео-репортажу Радио-телевизије ВГТРК са тог догађаја са преводом на српски језик.

Видео-репортажа је припремљена уз подршку „Руског експреса“.

У Србији је премијерно приказан филм Андреја Кондрашова „Крим – повратак у отаџбину“. Људи су породично гледали ово остварење Радио-телевизије ВГТРК. Филм је приказан на државној телевизији одмах после Дневника. Мишљење Срба о догађајима на Криму саслушала је Полина Јермолајева.

Грађани Србије су добро разумели Владимира Путина. Отворено казивање руског председника о томе како се Крим вратио кући преведено је на 30 светских језика, али Срби су први који виде те титлове. У предграђу Београда, на обали Саве, окупило се друштванце да заједно гледа премијеру.

– Верзија може бити много, али је истина само једна. И ми смо је чули. Гледали смо овај филм као поштени људи који свима желе добро – каже један от гледалаца.

– Тако објективне информације ја нисам могла да чујем у нашим медијима – додаје друга гледатељка.

– У Кримском пролећу се испунила историјска правда. Као правници ми смо задовољни тиме што су се ти догађаји фактички подударили са правдом и вољом кримског народа да се врати у Отаџбину – каже још један српски гледалац.

У филму Андреја Кондрашова изнете су само чињенице. Хронологија кримских догађаја приказана је у ударном термину одмах после вечерњег Дневника.

Ово није само српска, него и европска премијера. На сателитској и кабловској телевизији овај филм је приказан и у Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини, Румунији, Мађарској и, наравно, на Косову. То су милиони гледалаца и безброј посета на интернету.

На српској државној телевизији нико није ни сумњао да треба приказати овај филм. Без обзира на притиске Запада Србија има своје ставове. Не придружује се санкцијама, не ратује у медијском простору.

– Када би сви медији из Европе могли да интервјуишу Владимира Владимировича Путина поводом кримских догађаја, сви би искористили ту могућност. У овом филму он више од сат времена говори управо о томе – каже сарадник Државне телевизије Србије.

Срби боље него ико други знају да храбро изговорена реч „истина“ нема цену. Рушевине телевизијског центра су рана која не зараста. Редакција вести је намерно бомбардована 23. априла 1999. године. Две америчке ракете су усмртиле 16 репортера. Паралеле између Косова и Крима су неизбежне. Али, наравно, то није једини разлог.

– Разлог је свакако блискост наших народа у свим врлинама и недостацима. Други разлог је велика популарност коју руско руководство ужива у Србији. И трећи разлог су свакако паралеле које се овде повлаче између Крима и Косова – каже амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин.

Због тога је овде свака реч руског председника пажљиво саслушана, и свака сцена филма Андреја Кондрашова пажљиво је одгледана. Ово је трагедија у Корсуњу после које се Крим дигао на ноге. Ово је референдум на коме је готово 97 процената житеља Крима изабрало будућност у саставу Русије. Ово су провокације од стране Кијева под будним оком и руководством Запада.

– Ја сам разговарао са колегама и говорио им директно, као што Вама сада говорим, потпуно отворено, да је то наша историјска територија, да тамо живе Руси, да су они били у опасности, да их ми не можемо оставити на цедилу, и да нисмо ми извршили државни преврат, него су то урадили националисти и људи са екстремним ставовима. Ви сте их подржали, али где се ви налазите? Хиљаду километара далеко! А ми смо овде и то је наша земља. За шта ви тамо хоћете да се борите? Не знате? А ми знамо! И ми смо спремни за то – објашњава Владимир Путин.

Филм је у Србији одгледан у једном даху, о њему се много дискутовало. Премијера је била као празник. И ево, за богатом трпезом већ се певају „Подмосковске вечери“ и домаћин Горан Петронијевић, некадашњи судија који је до јула 1999. године радио на Косову, подиже најважнију здравицу: „За Русију, за Србију, и за Крим у саставу Русије!“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“