Благо московског метроа: 4 станице Зелене линије које не треба пропустити

Метро станица Мајаковскаја. Извор: Vostock-Photo

Неколико станица на Зеленој линији московског метроа представља невероватно лепе примере дизајна у стаљинистичком империјалном стилу. Са својим римским мозаицима, бронзаним медаљонима, мермерним стубовима и златним украсима, ове станице представљају понос московског метроа, који се често назива и највећим „подземним музејом“ на свету.

Данас Зелена, или Замоскворецкаја линија, обухвата укупно 22 станице са излазима који воде, између осталог, до Кремља, Црвеног трга, главне зграде Третјаковске галерије и железничке станице Белорускаја... Најлепше монументалне станице Зелене линије изграђене су средином 30-их и почетком 40-их година прошлог века. Симболизују моћ совјетског народа и славе раднике и сељаке као централне фигуре идеје комунизма. „Руска реч“ вас упознаје са четири станице московског метроа, на којима дефинитивно вреди да се зауставите.

Динамо                                                                            

Метро станица Динамо. Извор Николај Галикин / ТАСС

Један од главних циљева СССР-а било је стварање нације здравих људи, способних за обнову фабрика и оживљавање пољопривреде. С обзиром на то да је фокус био на здрављу, спорт је постао једна од главних тема коришћених у декору станице Динамо. Станица је име добила по највећем градском стадиону, изграђеном 1928. године у конструктивистичкој традицији.

Динамо. Извор Николај Галкин / ТАССДизајн надземног павиљона станице урађен је у неокласичном стилу, у част старе Грчке, родног места Олимпијских игара. Мермерни коринтски стубови украшени су фризовима и рељефима, где су приказани спортисти и такмичења.

Порцелански медаљон на метро станици Динамо. Извор Николај Галикин / ТАССПод земљом је декор нешто скромнији и укључује седам врста мермера. Зидове украшавају порцелански медаљони, који приказују такмичаре у различитим спортским дисциплинама. Израђени су према нацртима познате вајарке Јелене Јансон-Манизер.

Мајаковскаја

Мајаковскаја. Извор Николај Галикин / ТАСС

Многе архитекте и историчари ову станицу сматрају најлепшом, не само у московском метроу, већ и на целом свету, описујући је и као ремек дело art décoa.

Мозаик у централној сали станице Мајаковскаја. Извор Николај Галикин / ТАСССтаница је отворена 1938. године, по нацрту  славног совјетског архитекте Алексеја Душкина. У њеној изградњи користиле су се најмодерније технике тог времена.

Мајаковскаја. Извор Николај Галикин / ТАСС

Уместо тешких стубова овде се налазе високи, витки стубови, направљени од челика који дају осећај велике дворане. Ту су још бројни мозаици, темељени на скицама уметника Александра Дејнеке, који светлуцају у јарком осветљењу рефлектора.

На куполастом плафону дворане тренутно се налазе 34 мозаика. Њихова тема је „24 сата у земљи Совјета“ и приказују популарне слике са совјетским мотивима, са насловима попут Два авиона, Сакупљање жита, Авион над торњем Спаскаја и многе друге. Дизајн станице у то вриеме био је високо оцењен, а на Светској изложби у Њујорку 1939. године пројекат станице Мајаковскаја освојио је главну награду.

Новокузњецкаја

Новокузњецкаја. Извор Николај Галикин / ТАСС

Ова станица представља једну од најлуксузније украшених станица, које су изграђене током Другог светског рата. Око платформи налазе се огромне мермерне клупе са наслонима за руке у стилу ренесансе. Изнад њих су бронзани украсни медаљони са сликама застава, штитова и оружја, као и портрети великих руских војних заповедника, од Александра Невског до Александра Суворова и Михаила Кутузова.

Портрет Александра Невског на метро станици Новокузњецкаја. Извор Константин Кокошкин / Global Look Press

Плафон у средини дворане украшен је огромним лустерима и мозаицима који приказују свакодневни живот у СССР-у. Направљени су током опсаде Лењинграда, а дизајнирао их је Александар Дејнека. Главна боја ових мозаика је тамноплава. Намера је била да имитирају небо, упркос томе што се налазе дубоко у подземним ентеријерима.

Новокузњецкаја. Извор Николај Галикин / ТАССНакон рата већ раскошном декору придодат је фриз од гипса, где је приказана војна и патриотска тематика.

Театраљнаја

Метро станица Театраљнај. Извор: Vostock-Photo

Ова станица, заједно са станицом Мајаковскаја, представља понос „подземног музеја“ Москве. Њени излази воде до театра, Малог театра, Црвеног трга и Кремља. Стога су богати орнаменти дизајнирани како би импресионирали и Русе и странце. Дизајнирао их је реномирани руски архитекта Иван Фомин, који је дворану где се налази благајна називао „предсобље“. Ова станица представља његово последње дело.

Прелаз између метро станица Театраљнаја и Трг Револуције. Извор Николај Галикин / ТАСС

Стубови и средишњи свод са касетним плафоном у облику дијаманата обложени су мермером, а на поду се смењују црни и жути гранит.

Порцеланске скултптуре на метро станици Театраљнаја. Извор Николај Галикин / ТАСС

Простор је украшен прелепим порцеланским рељефима, који приказују разне врсте плеса и музику народа СССР-а. Плесачи и певачи носе традиционалне народне ношње и представљају седам бивших совјетских република - Грузију, Јерменију, Казахстан, Узбекистан, Украјину, Белорусију и Русију.

Немојте пропустити: Пет чаробних станица московског метроа

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!