Пронађите 10 разлика између данашње и Москве од пре једног века

Lori/Legion-Media
Ове црно-беле фотографије одвешће вас, попут времеплова, на путовање у прошлост. Моћи ћете да упоредите садашњи изглед Црвеног трга, Бољшог театра и московских улица са призорима снимљеним пре више од једног века.

1. Кремљ

Поглед на обале реке Москве и зидине Кремља са Првом и Другом безименом кулом, које су саграђене осамдесетих година 15. века и високе су више од 30 метара.

2. Никољска улица

Ради се о једној од најстаријих улица у Москви. Име је добила по својој најупечатљивијој знаменитости, древном Никољском манастиру. У 15. веку, пре него што је саграђен Црвени трг, улица је водила ка Никољској капији на истоименој кули Кремља.

3. Тријумфална капија

Поглед на Кутузовљев проспект и Тријумфалну капију. Архитекта Осип Бове пројектовао је Тријумфалну капију у спомен на руску победу над Наполеоном 1812. године. Споменик се првобитно налазио на тргу Тверска застава и био је један од бројних спомен-капија постављених на путу којим се руска војска враћала из Европе. По наређењу совјетских власти капија је демонтирана 1936. године. Тек 32 године касније, њена реплика постављена је на Кутузовљевом проспекту.

4. Камергерска улица

Поглед на Камергерску и Газетну улицу са Кузњецког моста. Кроз историју, Камергерска улица променила је више назива. Данашње име добила је крајем 19. века, пошто су у то време у њој махом живели државни чиновници са звањем „камергер“. Данас је Камергерска улица пешачка зона у којој су смештени скупи барови, ресторани и продавнице.

5. „Дом Пашкова“

„О заласку сунца, високо изнад града, на каменој тераси једног од најлепших здања у Москви, зграде подигнуте пре око сто педесет година, налазила су се двојица: Воланд и Азазело. Нико их није могао видети одоздо са улице, пошто их је од сувишних погледа заклањала балустрада са гипсаним вазама и гипсаним цветовима. Али они су видели читав град, готово до самих његових рубова.“ Овако је руски писац Михаил Булгаков описао „Дом Пашкова“ у свом роману „Мајстор и Маргарита“ (у преводу Злате Коцић), пишући о здању које је постало једна од највећих атракција Москве, убрзо пошто је изграђена 1786. године. Данас ова зграда припада Руској државној библиотеци и може се обићи у пратњи туристичког водича.

6. Улица Кузњецки мост

Од 17. до 19. века у улици Кузњецки мост живели су припадници племићких породица. Пре Октобарске револуције из 1917. године улица је била стециште бројних купаца и, према речима савременика, представљала је „прави храм луксуза и стила“, јер су овде биле смештене различите продавнице. У складу са традицијом, и данас се у улици Кузњецки мост, поред знаменитости из минулих времена, налазе бројни бутици, књижаре и ресторани.

7. Позоришни трг

Историја Позоришног трга почиње 1812. године, када је Москва претрпела страховит пожар у време рата против Наполеона. После рата, током изградње и обнове, на овом тргу подигнуто је позориште, претходник данашњег Бољшог театра, познато као Петровски театар. Највећи део трга није био доступан Московљанима све до 1911. године, будући да су се на њему вршиле војне вежбе. Поред Бољшог театра, на данашњем Позоришном тргу налазе се и Мали театар и Руски академски омладински театар, Тржни центар ЦУМ (Централна робна кућа), старо здање хотела „Метропол“, као и зграда у којој се одржавају пробе Бољшог театра, подземним пролазом повезана са главним позоришним здањем.

8. Трговински центар ГУМ

До 1921. године водећи московски трговински центар, на месту данашњег ГУМ-а, звао се Горњи трговачки редови. То је, у ствари, била улица са радњама на отвореном, некада највећа у Европи, са сопственом електричном и телеграфском централом, банкама, чак и артешким бунаром. Прелепа фасада на улазу овог тржног центра гледала је на Црвени трг, док је његов ентеријер подсећао на огроман источњачки базар. У време совјетске власти ГУМ је неколико пута био затваран, а Стаљин је чак планирао да га поруши. Упркос бурној прошлости, Московљани овај мали „град унутар града“ сматрају симболом урбаног живота руске престонице. Често овде не долазе ради куповине, већ само да би се прошетали или уживали у сладоледу.

9. Библиотека Московског државног универзитета „Ломоносов“

Библиотека Московског државног универзитета „Ломоносов“ (МГУ) у Моховој улици грађена је између 1897. и 1901. године. Њена читаоница кружног облика пројектована је по узору на Британски музеј у Лондону. Данас је овде смештен Факултет за журналистику МГУ.

10. Купатило „Сандуновски“

Купатило „Сандуновски“ добило је име по глумцу Сили Сандунову (1756–1820), који га је основао 1808. године. Крајем 19. и почетком 20. века, ова парна купатила, позната по колоквијалном називу „Сандуни“, претворена су у луксузни спа-центар у који су често долазили богати државни званичници и славне личности. Совјетски редитељ Сергеј Ајзенштајн је у овом купатилу снимао неке сцене за своје филмове „Оклопњача Потемкин“ (1925) и „Александар Невски“ (1938), баш као и амерички режисер Волтер Хил за филм „Црвено усијање“ (1988) са Арнолдом Шварценегером у главној улози.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“