National Guard drills in Chechnya Motoxemia Veterans of army Girls-cadets amore8 Russian tattoo artist Communal Galaxies Ski resorts in Russia
Мајстор тетоваже из Русије помаже женама да избришу трагове болне прошлости Руски астрономи израдили карту звезданог неба

Лице и наличје санктпетербуршких „комуналки“

Бројни житељи северне престонице Русије не живе у стандардним становима, већ у палатама – можда је боље рећи некадашњим палатама – у којима се данас налазе „комуналке“, што је колоквијални назив за комуналне, односно заједничке станове. Њихов ентеријер из времена пре Октобарске револуције и савремену једноличну свакодневицу забележио је Максим Космин, блогер и оснивач онлајн пројекта „Стари фонд“.
Аутор: Јулија Шевелкина, Анастасија Карагодина

У Санкт Петербургу се налази највећи број заједничких станова у Русији. Ради се о великим здањима са више просторија за становање и заједничким ходницима, кухињама и купатилима. Према подацима из 2015. године, у граду постоји око 85 хиљада таквих станова.

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

„,Комуналкеʻ су се први пут појавиле у доба Петра Великог“, каже историчар Јуриј Кружнов у интервјуу за сајт The Village. У време када се Санкт Петербург градио, није било довољно хотела и зато су богати људи подизали куће са више соба намењених изнајмљивању придошлицама. Може се рећи да су то били први заједнички станови.“

После револуције из 1917. године, бољшевици су одузели станове богатима и претворили их у „комуналке“. Простор за становање је издељен и повећао се број станара по стану, јер се тежило да се што више породица смести у расположиви стамбени простор. Зидови су у више наврата померани, па се данас често може видети да су, на пример, делови резбарене таванице коришћени за израду ормана.

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

Фотографије ентеријера зграда предреволуционарног Санкт Петербурга прикупили су и на интернету објавили чланови групе „Стари фонд“. „Врло је могуће да ће заједничке станове преузети људи који не знају да цене њихову лепоту, тако да овим фотографијама желимо да сачувамо сећање на прошлост“, објашњавају учесници пројекта.

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

За самог покретача пројекта, Максима Космина, занимање за ентеријер заједничких станова представља хоби. Као дете, живео је на периферији Санкт Петербурга у обичном стану, али се преселио у „комуналку“ пре неколико година, јер је желео да живи у старој згради са високим плафонима.

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

„Пре годину дана први пут сам ушао у заједнички стан. У том тренутку већ шест месеци сам сакупљао слике са сајтова продаваца некретнина“, каже Максим. „Почео сам ово да радим када сам схватио да се ентеријером станова у Санкт Петербургу до сада нико није бавио, а да су они најбоље очувани у ,комуналкамаʻ.“

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

Стари ентеријери најбоље су очувани у заједничким становима, јер су њихови станари стално чекали пресељење и нису их уопште реновирали, каже Максим. „Реновирање“ у Русији обично значи да се све измени из темеља. Наравно, у међувремену су неки елементи ентеријера пропали, што је последица вишегодишњег коришћења од стране бројних станара. Међутим, „евроремонт“ (реновирање на европски начин) још интензивније уништава трагове некадашњег ентеријера, додаје Космин.

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

Максим станове проналази на различите начине, укључујући огласе за некретнине и обавештења постављена на јавним местима. Понекад му људи сами шаљу фотографије унутрашњости својих станова. „Када видим леп прозор са старим рамом, то значи да би и унутра могло да се види нешто вредно. Следећи корак је да од станара затражим дозволу за обилазак“, каже Максим. „Чешће ме не пуштају него што ми дозволе да их обиђем. Ипак, у ,комуналкамаʻ углавном живе неки причљиви ,друговиʻ, по правилу расположени да те приме у стан.“

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

Максим проналази и на Инстаграм поставља фотографије старих пећи, украса за плафон, некадашњих балских дворана и зазиданих врата. Унутрашњост једне од најпознатијих ,комуналкиʻ у Санкт Петербургу, у Улици Суворова 11, потиче још из 1904. године. Према сајту The Village, у овом простору некада је било смештено позориште и отуда потичу различити украсни детаљи. Станари су у почетку мислили да је лепа изрезбарена таваница израђена од дрвета, али пре неколико година почели су да са ње отпадају делови. Испоставило се да је направљена од гипса.

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

Понекад Максим организује обилазак најлепших заједничких станова у граду. Пријављивање се врши искључиво путем Инстаграма. Руте обиласка и места окупљања држе се у тајности, као и адресе напуштених зграда са лепим ентеријерима, из простог разлога да би се ова места заштитила од пљачкаша, нарочито њихови стари витражи и камини.

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

Учесници у пројекту „Стари фонд“ открили су да су бројне ,комуналкеʻ некада имале познате станаре. На пример, овде је Распутин имао стан. Више нема лепог зидног рељефа, а испод површинског слоја на зидовима овог сада скромно опремљеног стана откривене су новине из времена пре Октобарске револуције.

Из времена када су овде боравили Распутин и његов убица, кнез Феликс Јусупов, до данас су остала сачувана само врата која воде у двориште иза куће. Пре више од једног века, у ноћи 30. децембра 1916. године, њих двојица су изашла кроз ова врата и упутили се ка Јусуповљевој кући на реци Мојки. Неколико сати касније Распутин је убијен.

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

После револуције, Распутинов петособни стан претворен је у ,комуналкуʻ која је и данас пуна станара. Последњи међу њима купио је собу баш из разлога што је овде живео Распутин, објашњава Максим. Новопридошли станар је уметник и у стану слика портрете лудог монаха.

Фотографија: Максим КосминФотографија: Максим Космин

„Станари у ,комуналкамаʻ временом добијају специфичан психолошки склоп. Није била реткост да људи одбију да се иселе, јер су се навикли на дружење и интеракцију са другим станарима, ствари уобичајене у заједничким становима, чак им више нису сметали, такође уобичајени, антагонизам и напетост“, каже историчар Јуриј Кружнов. „Међутим, данас већина људи има негативан став према ,комуналкамаʻ.“

28. фебруар 2017.
Кључне речи: санкт петербург, архитектура

Више

comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!