Тежак живот жена у Таџикистану

Бити жена // Адила има мужа и три сина, али их није видела две године. Сва четворица раде у руском граду Омску и не могу да се врате кући пошто им је послодавац узео пасоше и не жели да их врати.

Бити жена // Адила има мужа и три сина, али их није видела две године. Сва четворица раде у руском граду Омску и не могу да се врате кући пошто им је послодавац узео пасоше и не жели да их врати.

Јекатерина Савина
На овим фотографијама представљен је живот жена у Таџикистану, једној од најсиромашнијих земаља централне Азије. Најмање 1,5 милион Таџикистанаца живи и ради у Русији. Сви они раде не би ли прехранили своје породице, јер у њиховој земљи влада велика незапосленост. Већином су у питању младићи који раде тешке и опасне послове, којима Руси не желе да се баве. Ово је разлог што је Таџикистан постао „земља жена”. Оне се брину о свему – о кући, деци и старим родитељима, и решавају свакодневне проблеме. Намера аутора ових радова је да прикаже како оне живе без мушкараца.
Чекати // Фаришта није видела мужа скоро годину дана. Само три недеље након венчања он је отишао у Русију да ради.
Бити јака // Анзурат живи у селу удаљеном осам километара од пута. Сав намештај морала је сама да пренесе до куће.
Надати се // Гулнамо и њен супруг штеде за нову кућу. Он ради у Русији 8 месеци годишње, тако да у то време Гулнамо сама води бригу о кући и породици. Надају се да ће изградњу почети за две године.
Бити послушна // Сунам не жели да јој се на фотографији види лице, јер се плаши да ће муж у Русији можда видети како позира странцу.
Издржати // Ашона живи са родитељима свог супруга, а они су врло груби према њој. Има много обавеза у школи за медицинске сестре, а истовремено мора да обавља и све кућне послове. Нада се да ће отићи код мужа у Русију.
Обезбедити грејање // Бајзо живи у планинском селу Кара Арт, близу пустиње на Памиру, где се температура понекад спусти чак и до -50 степени Целзијуса.
Остати млада // 68-годишња Шукрона брине се о четворо мале унучади. Када је најмлађе од њих напунило седам месеци, родитељи су им отишли на привремени рад у Русију.
Веровати у љубав // Само једна од четири Сајерине ћерке је удата. Сви младићи из села отишли су да раде у Русију.
Испуњавати дужност // Бахор се вратила кући после шест година рада у Москви да би бринула о старим родитељима.
Маштати // Шахноза похађа школу у којој нема ниједног наставника страног језика. Сама из књига учи руски, енглески и персијски. Машта о томе да постане новинарка.
Живети без обзира на све // Малу Дулхуз гаје баба и деда. Никада није видела мајку и оца.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“