Последњи Карели, мали али поносан народ

Прича о Тверским Карелима који се боре да очувају своју културу.

Упркос томе што годинама живе покрај Руса и одржавају блиске везе са њима, Тверски Карели настоје да очувају свој језик, културу, обичаје и традицију.
Тверска Карелија је део Тверске области и до ње се из Москве стиже после два сата вожње. Тамо последњих 500 година живе Карели, мали али поносан народ.
У овој области 1930. године живело је око 150.000 Карела, а данас их има много мање. Према подацима из 2002. године сада их има свега око 15.000. Традиција Тверских Карела је у највећој мери прожета сеоским начином живота.
Породичне везе су веома јаке. Људи се труде да бар очувају кулинарску традицију: спремају сир за зиму, праве пиво, кувају густи кисељ од брусница или овса, и пеку јаја у пећници.
Карели су просечне висине, светле косе и очију, мада има и оних са смеђим очима. Одликује их чврст карактер, сналажљивост и везаност за природу и земљу.
Кључева је село у Максатихинском рејону Тверске области. То је велико насеље, а његови становници још увек говоре карелски језик.
Некада је у селу било преко 100 домаћинстава. Радио је и совхоз, односно државно пољопривредно добро. Није био велики, али је солидно пословао. Узгајала се хељда, раж, овас, јечам и кромпир, а држана је и стока и живина: краве и телад, свиње, кокошке, овце и коњи.
Данас у селу има 150 кућа, а само у 25 живе људи. Почетком 2014. године било је мање од 100 сталних житеља, углавном пензионера.
Локални становници сами су производили неопходне ствари за домаћинство. Правили су чизме и ципеле, плели корпе и шили ланену одећу, везене кошуље и капе. Поред тога, правили су и корита, бурад и посуђе. Производили су катран, кували компот од брусница, бавили се риболовом и пекли колаче познате као „суљчини“.
Село је 1958. године добило електричну струју и водовод. Овде је живео велики број људи. Славили су и совјетске и православне празнике.
Некада је постојала и сеоска управа, болница, библиотека, пошта, клуб, школа, црква, млекара и пекара.
Сеоска управа и школа су затворене, док и даље раде сеоски клуб, библиотека, музеј, продавница и пошта. Последња ученица успешно је завршила четврти разред 2013. године, а подучавала ју је мајка.
Међутим, млади одлазе из села. Остало је само троје деце.
Упркос овој тужној статистици локални представници Тверских Карела се труде да пронађу решење и надају се да ће сачувати језик, културу, историју и обичаје свог народа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“