Моћ и лепота: портрети руских императорки

1/14. Неке од императорки седеле су на престолу, друге су биле супруге или мајке руских монарха. Међу њима је било Рускиња, али и оних које су потицале из европских династија. Катарина I (1684-1727), супруга Петра Великог, владала је Русијом две године после његове смрти 1725. Жан Марк Натије, 1717

2/14. Катарина I насликана на белом коњу и у мушкој одећи, што је јединствен и врло необичан начин приказивања једне императорке.Портрет императорке Катарине I на коњу и с афричким слугом, Георг Грот, средина 18. века.

3/14. Ана Ивановна (1693-1740), ћерка цара Ивана V Алексејевича, постала је императорка захваљујући тестаменту Катарине I.Портрет императорке Ане Ивановне, непознати сликар, између 1730. и 1740.

4/14. На овој композицији насликано је 26 људских фигура у спаваћој соби Ане Ивановне. Императорка се не осећа добро и лежи у кревету, док се дворске луде труде да је забаве.„Дворске луде императорке Ане“, Валериј Иванович Јакоби, 1872.

5/14. Јелисавета Петровна (1709-1762) на престо је ступила дворским превратом 1741. и владала је до 1761. Била је ћерка Петра Великог и Катарине I, а рођена је две године пре њиховог венчања.Императорка Јелисавета Петровна у Царском селу, Јевгениј Лансере, 1905. Царско село је некадашња резиденција руске владарске породице смештена 24 километра јужно од Санкт Петербурга.

6/14.Ова слика задовољава све званичне каноне парадног портрета – велики формат, статична композиција, нагласак на друштвеном статусу владарке, детаљан приказ атрибута моћи. Осмех симболизује благу нарав императорке.Портрет императорке Јелисавете Петровне, Иван Вишњаков, 1743.

7/14. Катарина Велика (1729-1796) је дошла на власт после преврата којим је њен муж Петар III свргнут с престола. Владала је од 1762. до 1796. Рођена је као Софија фон Анхалт-Цербст-Дорнбург, а отац јој је био из немачке владарске куће.Портрет императорке Катарине Велике, Фјодор Рокотов, 1763.

8/14. Наталија Алексејевна (1755-1776), прва жена Павла I, умрла је у 21. години на порођају. Пореклом је из богате и угледне породице. Њен отац је био Лудвиг IX Хесе-Дармштат и носио је титулу ландграфа.Портрет императорке Наталије Алексејевне, Александар Рослин, 1776.

9/14. Марија Фјодоровна (1759-1828), друга жена руског императора Павла I с којим је имала десеторо деце. Рођена је као Софија Марија Доротеја Августа Лујза у Штетину у Пруској краљевини (данашњи Шћећин у Пољској) и била је војвоткиња од Виртемберга.Портрет велике војвоткиње Марије Фјодоровне, Жан Луј Вуал, између 1790. и 1800.

10/14. Јелисавета Алексејевна (1779-1826) постала је руска императорка удајом за Александра I. Рођена је у немачком граду Карлсруеу као принцеза Лујза Марија Августа од Бадена из куће Церинген.Портрет Јелисавете Алексејевне у црнини покрај бисте покојног супруга, Петар Басин, 1831.

11/14. Александра Фјодоровна (1798-1860), супруга императора Николаја I. Рођена је као принцеза Шарлота од Пруске.Портрет императорке Александре Фјодоровне у свечаној одори инспирисаној руском ношњом, А. Маљуков, 1836.

12/14.Марија Александровна (1824-1880), супруга императора Александра II. Рођена је у Дармшату, а њена мајка је била велика војвоткиња Вилхелмина од Хесена.Портрет императорке Марије Александровне, Франц Винтерхалтер, 1857.

13/14. Марија Фјодоровна (1847-1928) била је данска принцеза и на крштењу је добила име Дагмар. Удајом за Александра III постала је руска императорка.Портрет императорке Марије Фјодоровне, Владимир Маковски, 1912.

14/14. Последња руска императорка Александра Фјодоровна (1872-1918), супруга Николаја II. Рођена је као Алиса од Хесена и Рајне, а била је унука британске краљице Викторије.Портрет императорке Александре Фјодоровне, Николај Бодаревски, 1907.