Ћилибар, благо крајњег запада Русије

7/15. Мајстор за обраду ћилибара Јуриј Сорокин бруси комад у радионици комбината. „Почнете да радите на изради одређеног облика, али убрзо схватите да вас, заправо, у том процесу води сам ћилибар“, каже он.

1/15. Рудник „Приморска“ налази се у граду Јантарни у Калињинградској Области, удаљеном 1279 километара од Москве. Из овог рудника, јединог који у Русији има званичну дозволу за вађење ћилибара, предузеће „Калињинградски комбинат за ћилибар“ годишње добија и до 400 тона сировине. Данашњи Калињинград, некадашњи Кенигсберг, ушао је у састав СССР-а 1945. после пораза нацистичке Немачке. Немци су били пионири индустријске експлоатације налазишта ћилибара у области која се некада звала источна Пруска.

2/15. Копачи „на црно“ ваде ћилибар у импровизованим базенима недалеко од села Храброва у Калињинградској Области.

3/15. Илегално вађење ћилибара овде је и даље је често, без обзира што су за то предвиђене новчане казне, одузимање скупе опреме попут пумпи и возила, а постоји и могућност подношења кривичне пријаве.

4/15. Жена претражује морску траву на обали Балтичког мора код Калињинграда у нади да ће пронаћи бар неки мањи комад ћилибара. Ове жене – међу локалним житељима познате као „галебови“ – понекад наилазе и на крупне комаде веће вредности које море избаци на обалу.

5/15. Запослени у погону за прераду „Калињинградског комбината за ћилибар“ брусе сировину у процесу прераде. Фабрика и даље користи застарелу опрему из совјетског времена, тако да овдашњи финални производи све теже парирају префињенијим предметима насталим у Пољској, Литванији и Кини.

6/15. Радница „Калињинградског комбината за ћилибар“ разврстава комаде ћилибара по величини и боји, али и на основу тога да ли се у њима налазе остаци инсеката, лишћа и гуштера.

7/15. Мајстор за обраду ћилибара Јуриј Сорокин бруси комад у радионици комбината. „Почнете да радите на изради одређеног облика, али убрзо схватите да вас, заправо, у том процесу води сам ћилибар“, каже он.

8/15. Деца се играју на комадићима ћилибара у медицинској установи „Теремок“ у Зеленоградску у Калињинградској Области. Сматра се да ћилибар има антисептичка својства, док се необрађени комади користе за масажу стопала.

9/15. У Музеју ћилибара у Калињинграду изложени су комади у којима су пре око 50 милиона година остали заробљени древни инсекти. Они се нису утапали у смоли, већ су се лепили за капи а она се даље таложила преко њих. На тај начин инсекти су остали сачувани до данас.

10/15. У музеју се може видети модел од ћилибара шведског ратног брода „Васа“, који је потонуо током прве пловидбе 1628.

11/15. Православне иконе од комадића ћилибара изложене у продавници у Калињинграду. На овај начин не украшавају се само иконе, већ и цркве. На пример, у Саборној црква Воздвижења Часног Крста могу се видети крстови и декорације од ћилибара.

12/15. Радница предузећа „Калињинградски комбинат за ћилибар“ показује посетитељки наруквицу. Производња ћилибара у комбинату доживела је свој врхунац 1980-их када су брошеви, наушнице и фигуре од овог материјала биле широко распрострањене у СССР-у и другим социјалистичким земљама.

13/15. Панел од ћилибарских фрагмената на коме је приказан Лењинов лик налази се у музеју предузећа „Калињинградски комбинат за ћилибар“.

14/15. Портрет председника Русије Владимира Путина начињен од ћилибара изложен у једној продавници.

15/15. Тезге са накитом и украсима од ћилибара у центру Калињинграда. Мајстори који их праве тврде да због великог извоза у Кину готово да не могу да набаве сировину легалним каналима.