Истраживање и очување неосвојивог Арктика: од Беринга до наших дана

1/10. Арктик, најсевернија област на свету, обухвата делове Евроазије и Северне Америке и готово цеo Северни ледени океан. У његовом средишту налази се Северни пол.

2/10. Вековима је ледена тишина Арктика опчињавала путнике и научнике. Још у 16. веку Холанђанин Вилем Баренц организовао је три експедиције у потрази за североисточним пролазом између Атлантског и Тихог океана.

3/10. Средином 18. века капетан-командир руске морнарице данског порекла Витус Беринг открио је мореуз између Сибира и Северне Америке. Крај 19. и почетак 20. века обележили су подухвати познатих морепловаца: Фритјофа Нансена, Роалда Амундсена, Роберта Пирија, Фредерика Кука и бројних руских истраживача Севера, међу којима су Едуард Тол и Георгиј Седов. Сви они су настојали да стигну до Северног пола.

4/10. Крајем 19. века поларним експедицијама прикључили су се и први фотографи верујући у неограничене могућности примене фотографије у науци. Истраживачи су добили поуздан начин да забележе информације и сачине веродостојне записе о својим путовањима.

5/10. Истраживачи Арктика и поларни авијатичари били су изузетно поштовани и цењени у СССР-у и свету – није било човека који за њих није чуо. Крајем новембра ове године навршило се 120 година од рођења хероја Совјетског Савеза и пионира арктичких истраживања Ивана Папањина (на фотографији). Под његовим руководством 1934. основана је поларна станица на рту Чељускин. Три године касније, 1937. Папањин је преузео управу над првом плутајућом станицом на свету „Северни пол 1“.

6/10. Авијатичари Анатолиј Љапидевски, Сигизмунд Левандевски, Маврикиј Слепњов и други учествовали у спасавању експедиције Ота Шмита и због тога су први стекли звање Хероја Совјетског Савеза.

7/10. Они су постали јунаци филмова и књига и прави понос народа. Неколико генерација одрасло је на филмовима „Чељускинци“, „Два капетана“ и „Тајмир вас зове“.

8/10. Интересовање за Арктик поново се буди и у овом веку. Разлог за то није више територијално освајање, већ проблеми очувања животне средине и јединствених природних ресурса овог дела планете који би због климатских промена могли сасвим да нестану у току наредних 100 година.

9/10. Најсавременија нафтна платформа „Приразломна“ почела је са радом 2013. До данашњег дана то је једина платформа на којој се вади нафта на руском делу Арктичког шелфа.

10/10. Данашњи истраживачи Арктик пре свега доживљавају као јединствен еколошки систем. Фотографије Сергеја Анисимова, Сергеја Доље и Сергеја Махалова приказују његове прелепе пејзаже, непрегледне ледене површине и животињски свет који се не може наћи нигде другде на свету, и чије очување представља један од најважнијих задатака човечанства.