Максим Соколов: Превоз терета на Северном морском путу 2016. увећан за 40%

23. март 2017. Кира Јегорова
У очекивању Међународног арктичког форума, који ће се одржати 29-30. марта у Архангелску, министар саобраћаја Русије Максим Соколов говори у интервјуу за „Руску реч“ о плановима развоја Северног морског пута, о брзој железничкој магистрали Москва – Казањ, ангажовању компаније РЖД у Србији и другим балканским земљама, коридору „Москва – Пекинг“ и новим ледоломцима.
Deck-bridge
Илустрација: Вадим Жернов / РИА Новости

Руска реч: На Источном економском форуму у Владивостоку компаније из Јужне Кореје и Јапана су испољиле огромно интересовање за Северни морски пут. Када је планирано да пројекат проради пуним капацитетом? У којој фази је он у овом тренутку?

Максим Соколов: Ми смо припремили комплексан пројекат развоја Северног морског пута у оквиру кога се сада интензивно модернизују морске луке. Тим путем је у 2016. години превезено укупно око 7,5 милиона тона терета, тј. скоро 40% више него у претходној години, што је веома значајан раст. Сада се тим путем углавном извозе природна богатства из Арктичке зоне и на Крајњи север се превозе производи неопходни за живот.

На пример, до 2020. године је планирано да се из Обског залива извезе 16,5 милиона тона течног природног гаса и око 2 милиона тона кондензата природног гаса захваљујући реализацији 3. фазе пројекта „Јамал ТПГ“. Поред тога, очекује се да ће се захваљујући пројекту компаније „Газпром нефть“ везаном за индустријализацију Новопортовског налазишта формирати годишњи обим од 8,5 милиона тона сирове нафте. У том случају ће превоз терета Северним морским путем знатно порасти током 2017. године.

За протекле две године смо поринули један од најмоћнијих ледоломаца на свету, „Виктор Черномирдин“, снаге 25 mW, два дизел-електрична ледоломца „Мурманск“ и „Владивосток“ снаге 16 mW и ледоломац „Новоросијск“. Такви ледоломци могу да пробијају лед дебео 1,5 метара.

У дотичној акваторији је у функцији укупно осам ледоломаца – четири дизел-електрична и четири на нуклеарни погон. Разматрамо и могућност да до 2025. године изградимо два универзална нуклеарна ледоломца пројекта 22220 и главни нуклеарни ледоломац снаге 110 mW.

Током протеклих неколико година смо много урадили на отклањању могућих нафтних мрља и осигурању безбедне пловидбе бродова Северним морским путем. Те проблеме регулише Поларни законик који је ступио на снагу 1. јануара заједно са правилима која важе за бродове у водама Северног морског пута.

Фотографија: Владимир Астапкович/РИА НовостиФотографија: Владимир Астапкович/РИА Новости

Руска реч: И поред обећаних кинеских инвестиција и интересовања које су испољили Siemens и Deutsche Bank, изградња брзе железничке магистрале Москва – Казањ је одложена. Постоји ли јасна представа о томе када ће пројекат почети да се реализује? Какви се још пројекти сада разматрају у вези са изградњом брзих магистрала у правцу других региона Русије?

М.С.: И сада се воде преговори са кинеским, немачким и другим партнерима, а сам пројекат је у фази практичне реализације. Компанија РЖД планира да већ у мају или јуну 2017. године заврши пројектовање брзе железничке магистрале Москва – Казањ.

Већ је спроведена ресорна експертиза пројектне документације РЖД на низу деоница (Железнодорожни – Владимир) Поред тога, добијен је позитиван закључак ревизије технологија и цена коју је спровела компанија Ernst & Young за деоницу Москва – Нижњи Новгород.

Нису у питању само деонице нове железничке пруге, него технолошке иновације и нова решења на којима ради преко 50 руских пројектних институција. То је прави изазов за руске инжењере са којим они успешно излазе на крај.

Руска реч: Сада се у медијима доста говори о железничкој траси Новог пута свиле којим теретни возови из Кине иду у Европу преко Русије. Транзит теретних возова кроз Русију повећан је 2016. године за 36%. Да ли је планирано да се транзит још увећа и имамо ли довољно капацитета за то?

М.С.: Ми рачунамо да ће будући транспортни коридор Новог пута свиле бити искоришћен за убрзану доставу терета.

Сваке године великом брзином расте електронска трговина између земаља Азије и Европе, укључујући и Русију. То је кључни покретач веће потражње за брзим превозом робе. Русија има све предуслове за пребацивање једног дела транспорта робе купљене у интернет-продавницама са поморског и ваздушног саобраћаја на копнене трасе евроазијског континента.

Да би се ти циљеви достигли потребно је, између осталог, обезбедити стварање Евроазијског коридора брзих пруга „Москва – Пекинг“ и његове експерименталне деонице на линији Москва – Казањ.

Сада проучавамо модел финансирања овог пројекта и инвестирања у њега, а такође организационо-правну схему и одговарајуће законске норме, као и питања локализације технологија и производње, и испоруке вагона и опреме. У овом тренутку су постигнути важни договори везани за локализацију производње железничког возног парка.

Министар транспорта РФ Максим Соколов / Максим Блинов/РИА НовостиМинистар транспорта РФ Максим Соколов / Максим Блинов/РИА Новости

Руска реч: Почетком 2017. године је РЖД најавио планове везане за Балканско полуострво, а у првом полугођу руски гигант планира да откупи проценат акција српске компаније која се бави одржавањем железничке инфраструктуре. Уједно одговарајуће структуре руске компаније намеравају да оснују заједничко предузеће у Грчкој које ће се бавити железничким саобраћајем. Зашто је Русија заинтересована за транспортну инфраструктуру земаља Балканског полуострва?

М.С.: Имајући у виду озбиљне планове и потребе за развојем транспортне инфраструктуре у балканском региону, можемо констатовати да холдинг РЖД поседује потребне компетенције и спреман је за заједнички рад на Балкану. Сада РЖД успешно реализује инфраструктурни пројекат у Србији везан за реконструкцију постојећих железничких пруга и изградњу нових линија. Пре рока је окончана испорука композиција са локомотивама на дизел гориво руске производње како би се обезбедио путнички саобраћај на територији Србије.

У јануару су руска компанија „РЖД-Интернешнл“ и грчка ERGOSE потписале Меморандум о разумевању који предвиђа сарадњу у реализацији пројеката везаних за изградњу и модернизацију железничке инфраструктуре, као и за извођење пројектно-конструкторских радова и консалтинг услуге.

Руска реч: Зашто ауто-пут Москва – Санкт Петербург М11 неће бити завршен до почетка Светског фудбалског првенства 2018. године и зашто ће путарина бити скупља од карте за „Сапсан“?

М.С.: Одмах да кажем да М-11 није објекат који треба да обезбеди саобраћајну логистику Светског првенства у фудбалу, и зато изградња овог ауто-пута није на списку инфраструктурних пројеката чија реализација мора бити обезбеђена до почетка мундијала.

Та саобраћајница је намењена широком кругу корисника, као и транзитним теретним токовима. Постојећи ауто-пут М-10 је један од најоптерећенијих у целој земљи, а уз то пролази кроз десетине насеља. М-11 има за циљ да растерети ауто-пут М-10.

Што се тиче поређења са ценом карте за „Сапсан“, у овом случају цена карте није показатељ, јер аутомобилом по правилу путује најмање двоје људи, а то је већ јефтиније него воз. А ако је у питању породично путовање, онда ће оно знатно мање коштати од путовања возом.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!