Кина и Србија заузеле место Турске на руском тржишту

2014. године је коштичаво воће у Русију највише увожено из Шпаније и Грчке, 2015. из Турске, а 2016. из Србије.

2014. године је коштичаво воће у Русију највише увожено из Шпаније и Грчке, 2015. из Турске, а 2016. из Србије.

EPA
Руске власти ће дозволити увоз намирница из Турске, али турским произвођачима неће бити лако да се врате на руско тржиште, јер су за протеклих пар година њихово место заузеле земље Азије и Балкана.

Забрана увоза појединих врста намирница из Турске у Русију може бити укинута крајем децембра. То је 14. децембра 2016. године изјавио Сергеј Данкверт, шеф Федералне службе за ветеринарску и фитосанитарну контролу („Россельхознадзор“) која званично контролише увоз намирница у РФ, саопштила је „Российская газета“. По његовим речима, ради се о увозу патлиџана, тиквица и зелене салате.

Русија је увоз намирница из Турске забранила 1. јануара 2016. године због тога што је у новембру 2015. године турска авијација оборила руски војни авион. Према подацима које износе експерти, захлађење односа двеју земаља довело је до тога да је Србија постала један од највећих извозника воћа и поврћа у Русију, а руске пољопривредне производе је уместо Турске највише почела да купује Кина.

Нови лидери на тржишту намирница

Према подацима Федералне царинске службе, 2014. године је коштичаво воће у Русију највише увожено из Шпаније и Грчке, 2015. из Турске, а 2016. из Србије, саопштава пословни лист „РБК-Daily“.

По испоруци рибе и ракова на прво место је избио Чиле, потиснувши Норвешку, а по месу пернате живине се уместо САД на првом месту нашла Белорусија. Са друге стране, Русија је 2016. године највише извозила намирнице у Кину, о чему сведоче подаци Федералне царинске службе. 

На пример, током првих девет месеци 2016. године, од јануара до септембра, Кина је купила од Русије намирнице у вредности од 1,13 милијарди долара, што је за 22,1% више него у истом периоду претходне године. Тако је удео Кине у општем обиму куповине руских извозних пољопривредних производа достигао 10,8%, што значи да је Кина у том погледу потиснула Турску. 

„Кинеско тржиште је много компактније од турског, с обзиром да Кина има скоро 1,4 милијарде становника“, каже главни аналитичар групе компанија „ТелеТрейд“ Петар Пушкарјов. По његовим речима, у најскорије време ће из пограничних области Русије такође почети да се извози жито у Манџурију. „Руске извозне намирнице могу бити занимљиве великом броју земаља у Азији и Јужној Америци, па чак и у САД. Добре перспективе пружа интересовање купаца за нове укусе у споју са садашњим ниским курсом рубље“, додаје Пушкарјов.

Фактори раста извоза у Кину

По речима експерата, извоз намирница у Кину ће временом бити све већи. На пример, почетком новембра 2016. године руски пољопривредни произвођачи су склопили прелиминарне споразуме о извозу својих производа у Кину у вредности од преко 110 милиона долара. Међу њима су и Микојановски комбинат за прераду меса (један од највећих произвођача меса и месних прерађевина), као и компанија Aqua Life, која производи напитке.

Према подацима Руског центра за извоз највећи проценат испорука Кини (преко 60%) везан је за замрзнуту рибу. За девет месеци је испоручено те робе у вредности од 710,4 милиона долара. Кинези од тога најчешће праве рибље штапиће и остале рибље прерађевине.

„Ради се такође и о различитим врстама робе, укључујући и сладолед, вино и чоколаду“, каже финансијски аналитичар групе компанија „Финам“ Тимур Нигматулин. Штавише, по његовим речима, „крајње је повољна околност што је русија чланица Светске трговинске организације, поготово с обзиром на недавни пад националне валуте, када је њена вредност преполовљена“.

Међудржавни уговори, пре свега на нивоу највишег руководства, умногоме представљају одлучујући фактор у избору новог тржишта. „У медијима се доста говорило о пакету сладоледа који је Владимир Путин поклонио кинеском лидеру Си Ђинпингу, што је послужило као добра реклама“, каже главни аналитичар групе компанија „ТелеТрейд“ Петар Пушкарјов. Почетком септембра 2016. године на Источном економском форуму у Владивостоку кинески предузимачи су испричали Владимиру Путину да Кинези много воле руски сладолед. Због тога је у септембру 2016. године председник Владимир Путин донео пакет сладоледа из Русије на поклон свом колеги, председнику Кине Си Ђинпингу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“