Хоће ли Русија заменити САД у тихоокеанској интеграцији?

22. новембар 2016. Алексеј Лосан
Могуће одбијање САД да ратификује пројекат стварања Транспацифичког партнерства резултираће већим утицајем Русије у региону, кажу експерти. Руске власти ће заједно са Кином моћи да покрену сопствени пројекат интеграције у азијско-тихоокеанском региону, о чему сведоче резултати самита АТЕС.
APEC Summit in Peru
Сарадња са Русијом може дати нови импулс напорима Кине у правцу развоја сопственог интеграционог пројекта у азијско-тихоокеанском региону. Илустрација: Михаил Мецељ/ТАСС

Стварање зоне слободне трговине у оквиру организације за економску сарадњу азијско-пацифичког региона (АТЕС) основни је инструмент интеграције у региону, каже се у завршном саопштењу за јавност после сусрета лидера АТЕС одржаног у Перуу. Међутим, у истом документу стоји да „различит ниво развоја и либерализације у оквиру већ постојећих споразума представља сметњу за стварање јединствене зоне“. Експерти сматрају да је један од опипљивих резултата самита АТЕС договор Русије и Кине о заједничком залагању у правцу стварања зоне слободне трговине у азијско-тихоокеанском региону. Министарство спољних послова Кине већ је објавило одговарајуће саопштење. Штавише, Перу и Чиле су изразили жељу да се придруже овом пројекту. С обзиром да је новоизабрани председник САД Доналд Трамп најавио одустајање од ратификације Транспацифичког партнерства као америчког пројекта интеграције, све већу улогу у региону играју Русија и Кина.

Обама прокоментарисао разговор са Путином

Према подацима које износи руски лист „Коммерсант“, нови споразум може бити припремљен већ 2017. године. Преговори се воде иза затворених врата и засада није јасно какав је њихов садржај. По речима експерата, услови учешћа могу бити блажи него у пројекту Транспацифичког партнерства (ТПП). „Најважнији резултат самита АТЕС у Перуу од 18. до 20. новембра је разматрање интеграционих процеса на територији Евроазије на иницијативу Русије и Кине“, каже финансијки аналитичар групе компанија „Финам“ Тимур Нигматулин.

Будућност транспацифичког партнерства

„Сама идеја ТПП је покренута као својеврсни пандан Светској трговинској организацији, са ужим кругом чланица“, објашњава Сергеј Хестанов, саветник за макроекономију генералног директора брокерске компаније „Открытие Брокер“. По његовим речима, било је планирано да у тај трговински блок уђу земље које су максимално лојалне Америци, што би омогућило да се унутар блока успостави најповољнији могући царински режим. Та идеја је изазвала велику узнемиреност како у ЕУ, тако и у Кини. Трампов долазак на власт довео је у питање реализацију Транспацифичког и Трансатлантског трговинског партнерства, истиче Хестанов.

Кинески амбасадор: Русија и Кина у најбољем периоду развоја односа

„Са доласком новог председника све су слабије шансе да споразум о ТПП буде ратификован. Ако Трамп остане при свом ставу и супротстави се формирању тог трговинског партнерства, оно неће ни бити ратификовано“, каже Владимир Саламатов, шеф катедре за међународну трговину Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). По његовим речима, ако друге учеснице ТПП пожеле да ипак реализују тај пројекат, у њему ће бити упражњена улога лидера. „У том споразуму постоји читав низ поглавља за која се тешко може рећи да су прихватљива за Кину. Једно од таквих је, на пример, заштита интелектуалне својине“, каже Саламатов. Због тога је Кина, по његовим речима, увек развијала сопствени пројекат интеграције, тј. Регионално свеобухватно економско партнерство, које поред саме Кине обухвата Аустралију, Индију, Нови Зеланд, Кореју и Јапан.

Улога Русије

Сарадња са Русијом може дати нови импулс напорима Кине у правцу развоја сопственог интеграционог пројекта у азијско-тихоокеанском региону. Како је на конференцији за новинаре по завршетку самита АТЕС у Перуу изјавио руски председник Владимир Путин, у свету не би требало да се стварају никакви затворени трговински блокови, јер то неће бити корисно за развој светске трговине и економије. По његовим речима, руске власти прижељкују спрегу између АТЕС и планова Кине везаних за економски појас „Пута свиле“, саопштавају „РИА Новости“. Руске власти предлажу алтернативни план економске интеграције.

„На Петербуршком међународном економском форуму одржаном у јуну 2016. године Владимир Путин је објавио да је Русија спремна да покрене разматрање широког трговинског економског партнерства на евроазијском континенту, а први корак у том правцу је преговарачки процес између Кине и Евроазијске економске уније као највеће интеграционе заједнице држава на простору бившег СССР-а, која обухвата Русију, Белорусију, Казахстан, Јерменију и Киргизију“, рекао је Владимир Саламатов. Почетком новембра 2016. године у Санкт Петербургу су се састали премијери Кине и Русије и најавили су почетак рада на формирању зоне слободне трговине. По Хестановљевим речима, резултати самита АТЕС и одбијање САД да ратификује ТПП допринеће јачању улоге Русије у земљама азијско-тихоокеанског региона. „Преговори Русије и Кине у оквиру АТЕС ће омогућити овим земљама да боље координирају планове великих руских и кинеских компанија у оквиру пројеката дугорочне сарадње“, каже експерт.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!