Докле ће да расте цена нафте?

03. октобар 2016. Кира Јегорова
Русија је изразила спремност да подржи одлуку Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) о замрзавању производње, али експерти сматрају да ће се у том случају активирати компаније из САД које производе нафту из шкриљаца, тако да цена неће дуго бити висока.
Oil prices
Илустрација: Getty Images

Министри чланица ОПЕК-а успели су да се договоре о ограничавању производње нафте у неформалном сусрету у Алжиру 28. септембра. Први пут од 2008. године ова организација ће одредити лимит производње, и он ће износити 32,5 милиона барела дневно, а то је за милион барела мање него што је експлоатисано у јулу и августу.

Русија је спремна да размотри учешће у заједничким дејствима чланица ОПЕК-а и других земаља које производе нафту, изјавио је новинарима 29. септембра министар енергетике Русије Александар Новак. „Ми смо увек имали еластичан став [по том питању]”, рекао је Новак. По његовом мишљењу, земље које извозе нафту могу увести ограничења производње нафте, и она могу важити око пола године. Закључни споразум о замрзавању производње чланице ОПЕК-а ће потписати 30. новембра на званичној седници.

Русија је и раније отворено лобирала за одлуку о замрзавању. На пример, 5. септембра за време самита Г-20 у Кини јавност је обавештена да су Русија и Саудијска Арабија постигле договор о пружању подршке стабилности на тржишту нафте и обезбеђивању стабилног нивоа инвестиција у дугорочној перспективи. Одговарајући споразум потписали су министар енергетике РФ Александар Новак и министар енергетике, индустрије и минералних ресурса Саудијске Арабије Халид ал Фалих.

Скок цена

Одмах после поменуте одлуке цена нафте Brent скочила је за 6%. То је учврстило валуте земаља-извозница нафте, а пре свега рубље, каже Артјом Калињин, менаџер актива Leon Family Office. Захваљујући томе вредност нафте на светским тржиштима је 29. септембра била у порасту. У порасту су и берзански индекси: јапански Nikkei је скочио за 1,2%, кинески Shanghai Composite за 0,33%, док су акције нафтних и гасних компанија на Волстриту скочиле за 4%, каже Виталиј Багаманов, директор менаџмента у групи компанија „БКС Ультима”.

Већина учесника тржишта одавно сматра да ОПЕК није у стању да се договори о било чему, и због тога не треба потценити важност овог догађаја, сматра Артјом Калињин. Највећи противник смањења производње је Саудијска Арабија, али је и она на крају направила уступак, коментарише он. Не треба, међутим, падати у еуфорију поводом те одлуке, јер ће раст цене нафте кратко трајати, сматра аналитичар банкарске структуре „Сбербанк CIB” Валериј Нестеров. По његовом мишљењу, тешко да ће Канада, Норвешка, САД, Бразил и Мексико подржати одлуку ОПЕК-а.

Ефекат „замрзавања ОПЕК-а” може се нивелисати повећањем производње у другим земљама. Многе земље које нису чланице ОПЕК-а настављају са обарањем сопствених рекорда у производњи нафте. У Казахстану 2017. године може бити пуштено у рад поље Кашаган (Kashaghan), а то је највеће налазиште у епиконтиненталном појасу, каже Калињин.

Нафтно „клатно”

Одлука ОПЕК-а може изазвати ефекат „клатна” на тржишту, када се стално смењују високе и ниске цене нафте, и то може трајати неколико година, сматра Валериј Нестеров. „Тржише неће моћи да задржи добру цену на нивоу 60-70 долара за барел”, тврди он.

Одлучујућу улогу на тржишту нафте данас имају произвођачи нафте из уљног шкриљца у САД, који су за протекле три године успели да за 50-100% смање просечну цену коштања производње ове врсте нафте. „Сваки скок цена изнад 50 долара за барел проузроковаће повећање броја бушаћих постројења у САД и обнављање раста производње нафте из уљног шкриљца. И цене ће опет почети да падају”, објашњава Нестеров.

Не треба се надати да ће доћи до кардиналних измена на тржишту нафте, и да ће производња бити значајно редукована. Потражња за нафтом стабилно расте и подстиче нафтне компаније да повећавају експлоатацију, коментарише Артјом Калињин.

„Ниске цене су подстакле већу потражњу за нафтом. Ми мислимо да ће потражња и даље бити у порасту, али мање израженом, и то углавном захваљујући активности у Кини и на тржиштима земаља у развоју, док ће у САД и Европи тај раст бити веома умерен”, каже Виктор Бијељски, шеф глобалног одељења за аналитику тржишта сировина холдинга „ВТБ Капитал”.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!