Успешан биланс економског форума у Владивостоку

У оквиру Источног економског форума одржаног 2. и 3. септембра у Владивостоку потписано је преко 200 споразума чија укупна вредност износи 1,85 билиона рубаља (28,5 милијарди долара), док су прошле године склопљени уговори вредни 1,8 билиона рубаља (27,7 милијарди долара), саопштила је руска агенција ТАСС позивајући се на информативну службу Министарства за развој руског Далеког истока (ово министарство је специјални ресор који је формиран у циљу развоја источног дела Русије). „Будући да је то тек други економски форум, једини начин да се оцени његов резултат јесте број учесника и вредност потписаних споразума”, каже Павел Салас, регионални директор мреже eToro у Русији и Заједници независних држава. По његовим речима, организатори већ планирају да на трећем форуму сумирају прве резултате на основу података о пројектима који су фактички реализовани. Додуше, по речима експерата, када је реч о форуму 2016. године далеко већи значај имају политички споразуми, укључујући и споразум са Јапаном. Раније је јапанска страна оспоравала припадност Курилских острва Русији, а евентуалне крупне инвестиције у овај регион доводила је у везу са решавањем тог питања.

Илустрација: Александар Рјумин/ТАСС

Најважнији пројекти

Руске власти истичу да је један од најважнијих договора споразум о оснивању заједничке руско-јапанске платформе за привлачење јапанског бизниса у слободну луку Владивосток и територије убрзаног развоја, тј. специјалне зоне са поједностављеним пореским и царинским режимом. Са јапанске стране ће у стварању платформе учествовати Јапанска држава банка за међународну сарадњу (JBIC), док ће недавно основани Руско-кинески пољопривредни фонд финансирати два пројекта чија је укупна вредност 18 милијарди рубаља (277,5 милиона долара). Поред тога, на форуму је прорадио „руски NASDAQ”, тј. нови инвестициони систем „Восход”. На тој берзи се појавио први емитент. Наиме, аеродром Хабаровска (великог града на руском Далеком истоку) привукао је инвестиције у вредности од 147 милиона рубаља (2,2 милиона долара).

„Ако бирамо најзначајније споразуме, онда предност треба дати оним пројектима захваљујући којима су руске компаније учврстиле свој ауторитет на међународној сцени”, каже аналитичарка брокерске компаније Dominion Fx Марија Саљникова. По њеним речима, то су пројекти напредних технологија у области сеизмолошких испитивања које планира највећа руска нафтна компанија „Роснефть” заједно са водећим светским нафтним компанијама BP и Schlumberger. Поред тога, компанија „Роснефть” је потписала споразум са кинеском компанијом Sinopec о изградњи постројења за прераду гаса у Источном Сибиру. Аналитичар групе компанија „Финам” Тимур Нигматулин истиче да је важан пројекат и изградња гасно-хемијског комплекса у Сибиру. У њега нафтна компанија „Сибур” инвестира 500 милијарди рубаља (7,7 милијарди долара).

Илустрација: Александар Рјумин/TAСС

Политички вектор

Учесници тржишта сматрају да је најважнији резултат форума присуство високих делегација из Јапана и Јужне Кореје. Јапански премијер Шинзо Абе обратио се руском лидеру Владимиру Путину са историјским говором у коме је позвао руског председника да заједнички реше територијални спор и најавио крупне инвестиције у економију руског Далеког истока. „Инвеститори и политичари из Азије били су заступљени на највишем нивоу. Форум је у политичком смислу био припрема за самит Г-20. Број учесника и склопљених споразума није знатно већи него прошле године, али са друге стране нема ни повода да се говори о изолацији Русије”, каже Георгиј Вашченко, начелник управе за операције на руском тржишту хартија од вредности инвестиционе компаније „Фридом Финанс”. По његовим речима, Источни форум не заостаје за Петербуршким економским форумом, који је оријентисан углавном на инвеститоре из западних земаља.

„Особеност овог форума је у необично високом нивоу јапанске делегације. Можда је то везано за очекивање значајног напретка у руско-јапанској економској сарадњи”, каже Сергеј Хестанов, саветник за макроекономију генералног директора брокерске компаније „Открытие Брокер”. По његовим речима, није потписано много конкретних и практичних споразума, али је далеко важније очекивање значајног напретка у односима.

Могу ли Русија и Јапан да реше проблем Курилских острва?

Росијскаја газета. Сва права задржана.