Како политички шокови утичу на светско финансијско тржиште

Елвира Набиулина.

Елвира Набиулина.

Артјом Коротајев/ТАСС
Представници централних банака осам земаља, укључујући Русију и Кину, описали су како су непредвидиви економски и политички догађаји утицали на њихову финансијску политику.

Крајем јуна је директорка Банке Русије Елвира Набиулина, која је проглашена за најбољег светског руководиоца централне банке у 2015. години, учествовала на Међународном финансијском конгресу у Санкт Петербургу, где је наступила са излагањем о томе како тешко предвидиви догађаји у свету дејствују као економски шок и нивелишу устаљену финансијску праксу. Заједно са Набиулином тај проблем је размотрило још шест представника централних банака Кине, Швајцарске, Исланда, Израела, Чилеа, Хрватске и Казахстана.

За тешко предвидиве догађаје који су утицали на светски систем економисти користе термин „црни лабудови”, по наслову књиге Насима Талеба „Црни лабуд: Утицај крајње невероватних збивања”. По речима Елвире Набиулине, светска економија је као такве догађаје у 2015. години доживела вишемесечни пад цена нафте и волатилност тржишта везану за успоравање темпа раста кинеске економије.

„Успоравање темпа раста економије Кине за 1% проузрокује успоравање Русије за 0,5% у средњорочној перспективи”, саопштила је Набиулина. „Али то важи само уколико се задржи садашња структура наших односа и садашња структура промета робе”. Изазов за Русију представља преоријентисање на секторе кинеске економије који се брзо развијају, а везани су за потрошњу и постиндустријску економију (такозвана сфера услуга), сматра она.

„Ова година још није прошла, али један ’црни лабуд’ је већ полетео. То је Брегзит, који је за тржиште такође у великој мери био неочекиван”, истакла је директорка Банке Русије. Брегзит се може разматрати „у ширем контексту као потреба за променама”, сматра Набиулина.

Таква потреба се по њеном мишљењу формирала захваљујући факторима као што су успоравање раста светске економије у текућој деценији и гомилање дугова, као и раст социјално-економске неједнакости и повећање јаза између најбогатијих и најсиромашнијих слојева становништва (мери се Џинијевим коефицијентом у дијапазону од 0 до 1. Што је вредност ближа нули, мања је неједнакост). Према подацима које износи Светска банка, Џинијев коефицијент је 2000-2012. у развијеним земљама порастао за 10%, тј. до вредности 0,22, а у Русији се тај показатељ повећао са 0,37 на 0,415, саопштила је Набиулина.

Све то води у популистичка или „лака” решења у политици и догађаје попут Брегзита, који могу проузроковати економску дестабилизацију, сматра директорка Банке Русије.

Како централне банке избегавају ризике?

У условима све веће волатилности на свим тржиштима, светске централне банке више не могу да користе благу монетарну политику, јер она има више лоших него добрих страна, сматра Набиулина.

Са њом се слаже Фриц Цурбриг, заменик председника управног одбора Централне банке Швајцарске. Швајцарска је дуго спроводила експеримент и спречавала поскупљење своје валуте, што је довело до негативних каматних стопа. Сада је, међутим, ова земља одлучила да одустане од благе монетарне политике, пустила је да се курс валуте слободно формира и увела краткорочну референтну каматну стопу, рекао је Цурбриг.

У смањењу ризика од волатилности валуте за време кризе помаже политика таргетирања инфлације, сматра Олег Смољаков, заменик директора Централне банке Казахстана. Национална валута Казахстана (тенге) погођена је 2014-2015. године огромном инфлацијом, исто као и руска рубља. Обе земље су прошле године забележиле инфлацију од 12-13%. Захваљујући таргетирању инфлације Централна банка Казахстана је успела да смањи притисак инфлације и да повећа темпо дедоларизације.

Постизање циља у погледу инфлације није могуће без спровођења структурних реформи Централне банке, сматра Набиулина. Са њом се слаже Тао Џанг, заменик директора Народне банке Кине. „Сада курс јуана одражава повишену флексибилност. Монетарно-кредитна политика Кине и даље је флексибилна. Њен циљ је да обезбеди спровођење реформи у финансијској сфери”, рекао је Тао.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“