У чијим рукама је судбина гасовода „Северни ток 2“?

Лидери осам европских земаља – Чешке, Естоније, Мађарске, Летоније, Пољске, Словачке, Румуније и Литваније – упутили су председнику Европске комисије Жан Клоду Јункеру писмо у коме се противе ширењу руског гасовода „Северни ток“. Касније се противницима овог пројекта придружила и Хрватска. По речима руских експерата, противљење „Северном току“ има пре свега политичку позадину. „Ми видимо да се унутар Европске уније формира прилично велика коалиција земаља које се противе пројекту“, каже Александар Гриченков, експерт аналитичке компаније MFX Broker.

Гасовод „Северни ток 2“ капацитета 55 милијарди кубних метара гаса треба да буде постављен по дну Балтичког мора и да води од Русије до Немачке. Заједно са првом линијом овог гасовода укупна количина гаса који би се извозио у Немачку била би удвостручена и износила би 110 милијарди кубних метара годишње. Поред руске компаније „Газпром“, у конзорцијуму који реализује овај пројекат су немачке компаније E.ON и Wintershall, енглеско-холандски Shell, аустријски OMV и француски ENGIE.

Главно образложење

„Газпром“ се суочава са новим изазовима у Европи

По мишљењу аутора поменутог писма, ширење гасовода „снажно ће утицати на развој гасног тржишта и схему гасног транзита у региону, и посебно на транзитни правац преко Украјине“. „Противници ширења ’Северног тока’ активирали су се зато што је Гаспром већ расписао тендер за израду цеви потребних за овај пројекат не сачекавши да сам пројекат буде усаглашен“, објашњава експерт инвестиционог холдинга „Финам“ Алексеј Калачов. Победници тендера су немачка компанија Europipe и две руске компаније: „Объединенная металлургическая компания“ и Чељабинска фабрика цеви, с тим што ће 40% цеви обезбедити немачка компанија. Према подацима руског пословног листа „Ведомости“, цео уговор ће коштати 2,2 милијарде долара.

Да би почео са изградњом Гаспром најпре треба да добије дозволу за постављање цевовода у Данској, Финској, Шведској и Немачкој, а такође и дозволу немачке регулативне агенције за прикључење на европску мрежу гасовода, упозорава Алексеј Калачов. Поред тога, Европска комисија може да прошири правила Трећег енергетског пакета ЕУ и на овај пројекат. У том случају ће бити неопходно да се добије и сагласност Брисела, или да се мења читава конфигурација пројекта, објашњава Калачов. Према правилима Трећег енергетског пакета, једна страна не може истовремено бити и достављач енергената и власник мреже њиховог транспорта. Управо због тог захтева је 2014. године обустављен пројекат „Јужни ток“, тј. гасовод по дну Црног мора од Русије до Бугарске и даље у јужне земље Европске уније.

Политички ризик

„Газпром” се бори за европско тржиште

По речима аналитичара инвестиционе компаније „Премьер“ Иље Балакирева, одлуку о будућем проширењу „Северног тока“ највероватније ће заједнички донети САД и Немачка. „Ако америчка страна успе да смести овај пројекат у политичку раван, онда ће ризик бити знатно већи“, каже Балакирев. Ако немачким компанијама ипак пође за руком да одбране своје пословне интересе, онда ће пред овим пројектом бити светла будућност, додаје он.

У сваком случају, по мишљењу Александра Гриченкова, та одлука ће бити политичка, и биће доведена у везу са украјинском кризом. Противници „Северног тока 2“ сматрају да ће реализација тог пројекта одузети Украјини могућност да зарађује на транзиту руског гаса који се извози у Европу, те да ће смањити могућности Кијева за финансирање сопственог одбрамбеног сектора. Пројекту гасовода се између осталих противи и Пољска, а на челу Европског савета сада је Пољак Доналд Туск, поборник идеје „енергетске безбедности“ ЕУ, упозорава Гриченков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.