Судбина „Јужног тока” у рукама Грчке и Италије

Компаније „Газпром”, Edison и DEPA су 24. фебруара потписале меморандум о изградњи гасовода између Грчке и Италије. За основу је узет пројекат ITGI Poseidon (Interconnector Turkey – Greece – Italy), који је планиран као део трасе из Азербејџана кроз Турску и Италију, али није реализован. Сада се он може искористити за извоз руског гаса у Јужну Европу.

Зашто је важан јужни правац гасовода?

Јужна Европа је заинтересована да добија руски гас новим трасама како не би зависила од украјинског транзита. „Систем за транспорт гаса у Украјини је крајње похабан, а украјински ’Нафтогаз’ не улаже потребна средства у његову модернизацију”, подсећа Сергеј Правосудов, директор Института за националну енергетику.

Гасовод „Северни ток 2“ ван домашаја политике

Земље Централне и Северне Европе су то питање решиле пројектом „Северни ток 2” (гасовод из Русије у Немачку кроз Балтичко море), којим ће гас између осталог стизати и на север Италије (преко Аустрије).

Поред тога, постоји потреба и за смањењем локалних ризика. На пример, јужне области Италије добијају гас кроз цевовод из Либије, али тамо бесни грађански рат, тако да тај правац није поуздан. Нови пројекат ITGI Poseidon осмишљен је управо са циљем да реши те проблеме.

Посебно је за његову реализацију заинтересована Грчка. „Грцима је у интересу да привуку инвестиције и развијају енергетско чвориште”, каже Алексеј Гривач, заменик директора Фонда националне енергетске безбедности.

Главно питање је како допремити руски гас до Грчке.

Ко ће први примити гас – Бугарска или Турска?

Руски гас може доспети у Грчку преко Бугарске или преко Турске. Другим речима, гасовод Poseidon може бити наставак како „Турског тока”, тако и „Јужног тока”, каже старији аналитичар компаније Vygon Consulting Марија Белова. Међутим, постоји мишљење да ће се највероватније реализовати „Јужни ток” кроз Бугарску. „Та варијанта је боље разрађена. Главни проблем у том пројекту је став Европске комисије”, истиче Сергеј Правосудов.

Европска унија покушава да отера Гаспром са Балкана

Коначна одлука ће зависити од самих Европљана. „Компаније Edison и DEPA су заинтересоване за стварање нове гасне инфраструктуре. Сада је потребно да оне иницирају укључивање у тај пројекат других земаља, преко којих гас такође може бити транспортован. То је пре свега Бугарска, а можда и Турска, уколико се ситуација промени”, сматра Алексеј Гривач.

Гаспром признаје да је спреман за реализацију пројекта само уз сагласност Европске комисије. „Неопходно је имати подршку Европске комисије”, каже Правосудов. „Видећемо хоће ли власти Италије и Грчке моћи да убеде функционере Европске комисије да је реализација овог пројекта неопходна”.

Хоће ли приоритетни статус ITGI олакшати преговоре?

Сада је Европска комисија ставила ITGI на листу приоритетних пројеката, с тим што је овај пројекат изузет из Трећег енергетског пакета ЕУ на 25 година (реч је о нормираном приступу трећих лица капацитетима гасовода). „То подразумева да ће Гаспром моћи да користи 100% његовог капацитета (8 милијарди кубних метара – прим. ред.) за транспорт свога гаса”, објашњава Сергеј Правосудов из Института за националну енергетику. „У противном би се 50% капацитета морало препустити неким другим добављачима”.

Хоће ли обим експлоатације нафте бити замрзнут на максимуму?

Са друге стране, начелник Управе за стратешка истраживања у области енергетике Аналитичког центра при Влади РФ Алексеј Курдин сматра да ће те олакшице функционисати само ако гас крене „Турским током”, тј. ако Гаспром буде продавао гас на граници Турске и Грчке. „Пројекат ITGI је био усмерен на диверзификацију увоза гаса у Европу, што је требало да се постигне транзитом кроз Турску. Олакшице су се тицале управо тог пројекта”, подсећа експерт. „Ако се покрене разговор о испоруци руског гаса, утолико пре ако то не буде преко Турске, него преко Бугарске, онда ће то бити сасвим други пројекат и Европска комисија ће га поново разматрати”, закључио је Курдин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.