Четири највећа проблема руске економије

Shutterstock / Legion-Media
У Русији се све чешће говори о томе да су неопходне структурне реформе. Али у ком правцу оне треба да буду усмерене? Водећи руски економисти означили су четири главна проблема руске економије на конференцији „Живот странаца“ (Foreigner’s Life) у Москви.

1. Наде у кинеске инвестиције нису се оправдале

И поред политичких декларација, кинеске инвестиције нису доспеле на руско тржиште. Штавише, поједини кинески инвеститори почели су да повлаче своја средства из Русије. На пример, 4. фебруара је кинески фонд Chengdong Investment одлучио да прода свој удео у московској берзи.

Кинезе у том погледу могу заменити инвеститори из Индије, с обзиром да је СССР својевремено реализовао мноштво инвестиционих пројеката заједно са Индијом.

Међутим, највећа је вероватноћа да средства у Русију стигну са западних тржишта капитала. У многим европским земљама су на снази негативне каматне стопе. То значи да унутар конкретне земље новац готово и да нема никакву вредност, тако да су инвеститори принуђени да траже пројекте у иностранству.

2. Животни стандард опада брже него иначе

Овога пута животни стандард становништва опада далеко брже него за време претходних криза у руској економији. Број свих производа које су становници Русије купили у 2015. години мањи је за 10%. Чак и 1998. године, за време најтеже кризе у новијој историји земље, тај показатељ (куповина производа за домаћинство у малопродаји) опао је за свега 5%, а 4% после светске финансијске кризе 2009. године.

Постоји још један разлог зашто грађани имају све мање новца. Наиме, предузећа намерно смањују плате како би повећала сопствене приходе. Плате су у 2015. години порасле за 4,6%, а приход компанија за 49%. Један од разлога таквог стања је чињеница да у Русији не постоје ефикасни синдикати који би могли да се изборе за права радника.

3. Слободни курс рубље проузрокује инфлацију

Од 2014. године курс рубље у Русији је слободан, што значи да тржиште одређује вредност руске валуте. Од тада је рубља забележила пад од 60% у односу на амерички долар и на евро, с тим што се вредност рубље мења у складу са променом цена нафте. Због тога курс рубље у току једног месеца може да опадне или да порасте за 20%. Могућа нестабилност курса урачуната је у вредност уговора који се склапају у земљи.

Економисти су израчунали да нестабилност валуте годишње повећава инфлацију за 7%. Ради поређења, у 2015. години је инфлација износила 15,5%. У таквој ситуацији кредитне стопе банака не могу бити ниже од 15-20%, чак ни када се кредит подиже за куповину опреме. Тако испада да предузећа једноставно немају средстава за куповину нове опреме и ширење производње, што је посебно велики проблем.

4. Компаније не купују нову опрему

Бруто национални доходак и различите индустријске гране у 2015. години нису забележиле толико велики пад као за време кризе 2008-2009. године. На пример, бруто национални доходак је смањен за 3,7%, док је у претходној кризи опао за 7,9%, грађевински радови су смањени за 7% (раније за 16%), а показатељи превоза робе железницом остали су исти.

По речима руских економиста, лоша вест је та што су далеко већи пад забележили показатељи који говоре о економском расту у перспективи, и ту се пре свега мисли на обим инвестиција. На пример, инвестиције у основне фондове мање су за 8%, а увоз опреме је смањен за целих 38%. У Русији се опрема у просеку користи 14 година, а на Западу 7 година. Радни век око 20% стругова у Русији је одавно истекао и они могу бити одбачени у сваком тренутку.

Инвестиционе програме редукују чак и најбогатији наручиоци у земљи, тј. нафтне и гасне компаније. Према прорачунима академика Абела Аганбегјана, са ценом нафте од 35 долара за барел инвестиције нафтних компанија се смањују за 20%, а гасни гигант „Газпром“ може убудуће да пренесе инвестиције у гасовод „Снага Сибира“, којим треба да се транспортује гас из Русије у Кину.

Текст је заснован на материјалима учесника форума Foreigner’s Life: на извештајима академика Абела Аганбегјана, бившег заменика директора Централне банке Константина Коришченка и Олега Засова, директора одељења за макроекономске прогнозе банке „Внешэкономбанк“, која је у Русији кључна институција за развој.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“