Широка лепеза руског извоза

15. фебруар 2016. Ана Кучма
Нафта и гас нису једини производи које Русија извози. Асортиман извоза посебно је проширен и увећан после пада вредности руске рубље.
Models pose during the presentation
Аутомобил Нива Рис (Niva - Lynx) кошта око 16.000 долара. Изложбени салон „Свет аутомобила 2012.“ у Санкт Петербургу. Илустрација: Reuters

У прошлој години је Русија повећала извоз несировинских производа. Страним државама се продају метали, дрвена грађа, кожа и крзно, вештачко ђубриво, прехрамбени производи и пољопривредне културе. Међутим, у тим општим категоријама крије се и доста неочекивана роба. На пример, Холандија и Италија су купиле крв, и то људску за 3 милиона долара, и животињску за милион долара. Како се наводи у објашњењу Федералне царинске службе (специјални орган који евидентира превоз робе преко руске границе), крв је купљена за дијагностичке и фармацеутске потребе.

Шта нисте могли ни да претпоставите?

„Грчка и Мађарска купују руску обућу, док Иран, САД и Велику Британију интересују руске „секс-играчке”. Италија је ове године први пут наручила робу за црквене потребе, тј. иконе и свеће. То је један од нових трендова”, прича Јулија Џанибекова, руководилац информативне службе Allbiz, великог интернет ресурса у сфери B2B трговине. Тај формат омогућава купцима и достављачима да самостално проналазе једни друге, а највећи број уговора подразумева дугорочне регуларне испоруке.

Либан, Немачка и Аустрија, на пример, купују преко интернета руске дрвене куће. Та роба је сада прави хит – 70% наруџбина стиже из иностранства. „Немци наручују и ауто-хемију и ауто-козметику, као и средства за активну самоодбрану. Када је реч о намирницама, највише их занимају зачини и додаци јелима руског порекла”, кажу у информативној служби поменуте компаније. Те податке потврђује и царинска статистика. Немачка је 2015. године куповала цимет и анис (обични и звездасти), а то су зачини који се по традицији гаје у Југоисточној Азији.

Популарани су и производи неопходни у грађевини. На пример, у Кини се све више траже грађевинске скеле, а Колумбија купује суве грађевинске прашкасте смесе. Француску интерсују крупне технолошке линије за производњу грађевинског материјала, док Бугарска купује уља и мазива, као и материјале за топлотну и звучну изолацију.

По речима Алексеја Дектјарјова, генералног директора Центра за електронску трговину B2B-Center, промена курса рубље у односу на долар и евро допринела је да руски производи буду још приступачнији. Управо нижа цена омогућава им да освоје нова тржишта, на пример у земљама Африке. „Африканци су од раније упознати са нашом техником и њеним квалитетом, а сада им одговара и цена. Прошле године су наручиоци из Кеније и Уганде преко нас куповали технику за транспорт: вагон-платформе, контејнер-цистерне за превоз разних запаљивих супстанци и производе руских металуршких комбината, укључујући поцинковани лим”, прича Алексеј Дектјарјов.

Колико Русија зарађује на извозу несировинских производа?

Извоз несировинских производа у 2015. години је донео Русији укупно 87 милијарди долара. Највећи приход је остварен продајом метала и производа од метала, и износи око 33 милијарде долара. Продаја производа хемијске индустрије – вештачког ђубрива, каучука и пластике – донела је зараду од око 25 милијарди долара.

Ове категорије робе су веома популарне у земљама ЕУ.

Поједине стране земље у спољнотрговинском промету Русије: ЕУ – 44,8%. Укупан извоз – 165,5 милијарди. Водећи увозници: Холандија, Немачка и Италија

Земље Азијско-тихоокеанске економске сарадње – 28,1%. Укупан извоз – 78,5 милијарди. Водећи увозници: Кина, Јапан и Јужна Кореја.

Заједница независних држава (ЗНД) – 12,5%. Укупан извоз – 44,7 милијарди долара. Водећи увозници: Казахстан, Белорусија, Украјина.

Око 25 милијарди долара је донела и продаја возила, укључујући и аутомобиле, као и опреме уз њих. У 2015. години је потражња за тим категоријама постала већа управо у земљама изван простора некадашњег СССР-а, док се, напротив, смањила код старих купаца, тј. у земљама Заједнице независних држава.

Око 16 милијарди долара је Русији донела продаја намирница и пољопривредних сировина. И овде се примећује врло јасно изражена градација укуса. Европске земље углавном купују руско биљно уље, поврће (замрзнуто, свеже или конзервирано), брашно, орашасте плодове и махунарке. Азијске, пак, радије узимају пшеницу, кукуруз, рибу и свеже или конзервиране мекушце.

Постоји и роба заједничка за Кину и Немачку. Обе ове земље купују, на пример, пиво од руског слада. Истина, у малим количинама, али је и то донело буџету 4 милиона долара.

„Руска роба је у Кини конкурентна, нарочито намирнице”, каже Кино Квока, оснивач интернет-продавнице TradeEase, која се бави трговином између Кине и Русије. Ова компанија у најскорије време планира да на списак понуђених производа дода и руско млеко, пекарске производе, дечију храну, чоколаду и алкохол.

 

Русија већ ове године може постати највећи извозник жита у свету. Позивајући се на Министарстрво пољопривреде САД, The Wall Street Journal пише да ће на светско тржиште Русија ове године пласирати 23,5 милиона тона житарица, што је за 3% више од прошлогодишњег извоза. Извоз житарица из САД ће се иначе смањити до 21,8 милиона тона – а то су најмањи показатељи за последње 44 године. Овакав развој догађаја експерти објашњавају растом курса долара, због чега је постало неисплативо куповати америчко жито.
Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!