Широка лепеза руског извоза

Аутомобил Нива Рис (Niva - Lynx) кошта око 16.000 долара. Изложбени салон „Свет аутомобила 2012.“ у Санкт Петербургу.

Аутомобил Нива Рис (Niva - Lynx) кошта око 16.000 долара. Изложбени салон „Свет аутомобила 2012.“ у Санкт Петербургу.

Reuters
Нафта и гас нису једини производи које Русија извози. Асортиман извоза посебно је проширен и увећан после пада вредности руске рубље.

У прошлој години је Русија повећала извоз несировинских производа. Страним државама се продају метали, дрвена грађа, кожа и крзно, вештачко ђубриво, прехрамбени производи и пољопривредне културе. Међутим, у тим општим категоријама крије се и доста неочекивана роба. На пример, Холандија и Италија су купиле крв, и то људску за 3 милиона долара, и животињску за милион долара. Како се наводи у објашњењу Федералне царинске службе (специјални орган који евидентира превоз робе преко руске границе), крв је купљена за дијагностичке и фармацеутске потребе.

Шта нисте могли ни да претпоставите?

„Грчка и Мађарска купују руску обућу, док Иран, САД и Велику Британију интересују руске „секс-играчке”. Италија је ове године први пут наручила робу за црквене потребе, тј. иконе и свеће. То је један од нових трендова”, прича Јулија Џанибекова, руководилац информативне службе Allbiz, великог интернет ресурса у сфери B2B трговине. Тај формат омогућава купцима и достављачима да самостално проналазе једни друге, а највећи број уговора подразумева дугорочне регуларне испоруке.

Либан, Немачка и Аустрија, на пример, купују преко интернета руске дрвене куће. Та роба је сада прави хит – 70% наруџбина стиже из иностранства. „Немци наручују и ауто-хемију и ауто-козметику, као и средства за активну самоодбрану. Када је реч о намирницама, највише их занимају зачини и додаци јелима руског порекла”, кажу у информативној служби поменуте компаније. Те податке потврђује и царинска статистика. Немачка је 2015. године куповала цимет и анис (обични и звездасти), а то су зачини који се по традицији гаје у Југоисточној Азији.

Популарани су и производи неопходни у грађевини. На пример, у Кини се све више траже грађевинске скеле, а Колумбија купује суве грађевинске прашкасте смесе. Француску интерсују крупне технолошке линије за производњу грађевинског материјала, док Бугарска купује уља и мазива, као и материјале за топлотну и звучну изолацију.

По речима Алексеја Дектјарјова, генералног директора Центра за електронску трговину B2B-Center, промена курса рубље у односу на долар и евро допринела је да руски производи буду још приступачнији. Управо нижа цена омогућава им да освоје нова тржишта, на пример у земљама Африке. „Африканци су од раније упознати са нашом техником и њеним квалитетом, а сада им одговара и цена. Прошле године су наручиоци из Кеније и Уганде преко нас куповали технику за транспорт: вагон-платформе, контејнер-цистерне за превоз разних запаљивих супстанци и производе руских металуршких комбината, укључујући поцинковани лим”, прича Алексеј Дектјарјов.

Колико Русија зарађује на извозу несировинских производа?

Извоз несировинских производа у 2015. години је донео Русији укупно 87 милијарди долара. Највећи приход је остварен продајом метала и производа од метала, и износи око 33 милијарде долара. Продаја производа хемијске индустрије – вештачког ђубрива, каучука и пластике – донела је зараду од око 25 милијарди долара.

Ове категорије робе су веома популарне у земљама ЕУ.

Поједине стране земље у спољнотрговинском промету Русије: ЕУ – 44,8%. Укупан извоз – 165,5 милијарди. Водећи увозници: Холандија, Немачка и Италија

Земље Азијско-тихоокеанске економске сарадње – 28,1%. Укупан извоз – 78,5 милијарди. Водећи увозници: Кина, Јапан и Јужна Кореја.

Заједница независних држава (ЗНД) – 12,5%. Укупан извоз – 44,7 милијарди долара. Водећи увозници: Казахстан, Белорусија, Украјина.

Око 25 милијарди долара је донела и продаја возила, укључујући и аутомобиле, као и опреме уз њих. У 2015. години је потражња за тим категоријама постала већа управо у земљама изван простора некадашњег СССР-а, док се, напротив, смањила код старих купаца, тј. у земљама Заједнице независних држава.

Око 16 милијарди долара је Русији донела продаја намирница и пољопривредних сировина. И овде се примећује врло јасно изражена градација укуса. Европске земље углавном купују руско биљно уље, поврће (замрзнуто, свеже или конзервирано), брашно, орашасте плодове и махунарке. Азијске, пак, радије узимају пшеницу, кукуруз, рибу и свеже или конзервиране мекушце.

Постоји и роба заједничка за Кину и Немачку. Обе ове земље купују, на пример, пиво од руског слада. Истина, у малим количинама, али је и то донело буџету 4 милиона долара.

„Руска роба је у Кини конкурентна, нарочито намирнице”, каже Кино Квока, оснивач интернет-продавнице TradeEase, која се бави трговином између Кине и Русије. Ова компанија у најскорије време планира да на списак понуђених производа дода и руско млеко, пекарске производе, дечију храну, чоколаду и алкохол.

 

Русија већ ове године може постати највећи извозник жита у свету. Позивајући се на Министарстрво пољопривреде САД, The Wall Street Journal пише да ће на светско тржиште Русија ове године пласирати 23,5 милиона тона житарица, што је за 3% више од прошлогодишњег извоза. Извоз житарица из САД ће се иначе смањити до 21,8 милиона тона – а то су најмањи показатељи за последње 44 године. Овакав развој догађаја експерти објашњавају растом курса долара, због чега је постало неисплативо куповати америчко жито.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“