„Газпром” се бори за европско тржиште

Reuters
Компанија „Газпром” почиње активно да се бори за европске потрошаче испоруком све већих количина гаса Европској унији. Поред Норвешке, која представља конкуренцију на европском тржишту, Гаспром ће морати да се носи и са увозницима течног природног гаса из САД. Ко има веће шансе да у тој борби однесе победу?

„I`ll be back” – тим цитатом из „Терминатора” почео је своје излагање пред америчким инвеститорима Александар Медведев, заменик директора компаније „Газпром”. Делегација руског гасног гиганта састала се са инвеститорима 1. фебруара 2016. у Њујорку. По Медведевљевим речима, „огроман део новца којим се финансира Гаспром стиже из САД, и компанија је спремна да и даље послује са америчким инвеститорима”.

Раније, 2015. године, Гаспром је демонстративно обуставио уобичајене састанке у Њујорку и Лондону, и уместо тога је одржао презентације у Хонгконгу и Сингапуру. Међутим, 2016. године компанија је обновила дијалог са америчким инвеститорима. Њих је пре свега интересовало хоће ли руски гигант моћи да се носи са конкуренцијом у виду течног природног гаса (ТПГ) из САД, који ће у најскорије време стићи на европско тржиште.

Пораст извоза

У 2015. години је Гаспром успео да увећа свој удео на европском тржишту са 30% на 31%. У појединим европским земљама тај пораст извоза је изгледао овако:

– у Немачку +17%

– у Италију +12,6%

– у Француску +37%

– у Велику Британију +10%

„Гаспром је заузео део тржишта који је припадао Алжиру и Либији. У Африци се смањује експлоатација гаса, јер се смањују и инвестиције због ниских цена и нестабилне политичке ситуације. Сада се тамо производи 30% мање гаса него пре пет година”, каже Георгиј Вашченко, шеф одељења за операције на руском тржишту хартија од вредности у инвестиционој компанији „Фридом Финанс”. По његовим речима, Гаспромов удео на европском тржишту је сада највећи у протеклих 10 година, а Норвешка није у стању да битно увећа количину извоза.

Истина, на појединим европским тржиштима позиције Гаспрома су већ сада слабије него што су биле. На пример, у новембру 2014. године Литванија је у граду Клајпеда на источној обали Балтичког мора отворила терминал за пријем течног природног гаса из Норвешке. Штавише, Влада Литваније најављује да ће у 2016. години удео Норвешке на литванском тржишту гаса први пут бити већи од руског, тј. премашиће 50%.

По речима експерата, руски гас у Европи највише може бити угрожен увозом течног природног гаса из САД. У истраживању америчке компаније Wood Mackenzie отворено се тврди да Европска унија може постати главни купац америчког ТПГ. Штавише, до 2020. године 55% укупног америчког ТПГ, односно 32 милиона тона годишње, извозиће се у Европу – речено је агенцији Bloomberg у овој компанији. 

Ривалство са течним природним гасом

У јануару 2016. године са терминала Sabine Pass у Луизијани већ је требало да крене танкер Energy Atlantic са првим количинама ТПГ за Европу. Међутим, испорука је из техничких разлога одложена за крај фебруара и почетак марта 2016. За транспорт већег дела гаса, тј. 3,5 милиона тона, већ је ангажована британска компанија BG Group. Поред Sabine Pass у најскорије време у САД треба да буду пуштени у рад четири нова терминала за ТПГ.

Гаспром се засада не боји конкуренције када је реч о америчком ТПГ. Према истраживању руске гасне компаније, амерички ТПГ ће до потрошача доћи по већој цени од руског гаса који стиже гасоводом. „Укупни трошкови увоза америчког ТПГ у 2016. години су већи од цене европских „гасних хабова”. У цену је урачунат и транспорт преко територије САД, утечњавање, поморски транспорт и регасификација у Великој Британији”, истакнуто је у Гаспромовој презентацији за инвеститоре.

Руској компанији иду на руку и ниске цене гаса. У овом тренутку Гаспром разматра могућност додатног спуштања средње цене гаса који се извози у Европу. У буџету компаније урачуната је цена од 199 долара за хиљаду кубних метара, а нова цена би износила 169 долара за хиљаду кубних метара. Ради поређења, Гаспром је у 2015. години извозио гас у земље изван простора некадашњег СССР-а по цени од 243 долара за хиљаду кубних метара.

По речима аналитичара инвестиционе компаније „Премьер” Сергеја Иљина, „ниске цене гаса одговарају Гаспрому, јер је он у предности с обзиром да има мање трошкова у односу на извознике ТПГ”. Наиме, достава ТПГ је скупља од транспорта гаса кроз гасовод. Према томе, руска компанија може да спусти цену, а да то и не осети. И обрнуто: уколико цена скочи, руски гигант ће изгубити предност коју сада има. Цена гаса зависи од цене нафте. У периодима високих цена фосилног горива потрошња гаса у Европи је мања готово за 50 милијарди кубних метара због конкуренције са угљем.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“