„I`ll be back” – тим цитатом из „Терминатора” почео је своје излагање пред америчким инвеститорима Александар Медведев, заменик директора компаније „Газпром”. Делегација руског гасног гиганта састала се са инвеститорима 1. фебруара 2016. у Њујорку. По Медведевљевим речима, „огроман део новца којим се финансира Гаспром стиже из САД, и компанија је спремна да и даље послује са америчким инвеститорима”.
Раније, 2015. године, Гаспром је демонстративно обуставио уобичајене састанке у Њујорку и Лондону, и уместо тога је одржао презентације у Хонгконгу и Сингапуру. Међутим, 2016. године компанија је обновила дијалог са америчким инвеститорима. Њих је пре свега интересовало хоће ли руски гигант моћи да се носи са конкуренцијом у виду течног природног гаса (ТПГ) из САД, који ће у најскорије време стићи на европско тржиште.
У 2015. години је Гаспром успео да увећа свој удео на европском тржишту са 30% на 31%. У појединим европским земљама тај пораст извоза је изгледао овако:
– у Немачку +17%
– у Италију +12,6%
– у Француску +37%
– у Велику Британију +10%
„Гаспром је заузео део тржишта који је припадао Алжиру и Либији. У Африци се смањује експлоатација гаса, јер се смањују и инвестиције због ниских цена и нестабилне политичке ситуације. Сада се тамо производи 30% мање гаса него пре пет година”, каже Георгиј Вашченко, шеф одељења за операције на руском тржишту хартија од вредности у инвестиционој компанији „Фридом Финанс”. По његовим речима, Гаспромов удео на европском тржишту је сада највећи у протеклих 10 година, а Норвешка није у стању да битно увећа количину извоза.
Истина, на појединим европским тржиштима позиције Гаспрома су већ сада слабије него што су биле. На пример, у новембру 2014. године Литванија је у граду Клајпеда на источној обали Балтичког мора отворила терминал за пријем течног природног гаса из Норвешке. Штавише, Влада Литваније најављује да ће у 2016. години удео Норвешке на литванском тржишту гаса први пут бити већи од руског, тј. премашиће 50%.
По речима експерата, руски гас у Европи највише може бити угрожен увозом течног природног гаса из САД. У истраживању америчке компаније Wood Mackenzie отворено се тврди да Европска унија може постати главни купац америчког ТПГ. Штавише, до 2020. године 55% укупног америчког ТПГ, односно 32 милиона тона годишње, извозиће се у Европу – речено је агенцији Bloomberg у овој компанији.
У јануару 2016. године са терминала Sabine Pass у Луизијани већ је требало да крене танкер Energy Atlantic са првим количинама ТПГ за Европу. Међутим, испорука је из техничких разлога одложена за крај фебруара и почетак марта 2016. За транспорт већег дела гаса, тј. 3,5 милиона тона, већ је ангажована британска компанија BG Group. Поред Sabine Pass у најскорије време у САД треба да буду пуштени у рад четири нова терминала за ТПГ.
Гаспром се засада не боји конкуренције када је реч о америчком ТПГ. Према истраживању руске гасне компаније, амерички ТПГ ће до потрошача доћи по већој цени од руског гаса који стиже гасоводом. „Укупни трошкови увоза америчког ТПГ у 2016. години су већи од цене европских „гасних хабова”. У цену је урачунат и транспорт преко територије САД, утечњавање, поморски транспорт и регасификација у Великој Британији”, истакнуто је у Гаспромовој презентацији за инвеститоре.
Руској компанији иду на руку и ниске цене гаса. У овом тренутку Гаспром разматра могућност додатног спуштања средње цене гаса који се извози у Европу. У буџету компаније урачуната је цена од 199 долара за хиљаду кубних метара, а нова цена би износила 169 долара за хиљаду кубних метара. Ради поређења, Гаспром је у 2015. години извозио гас у земље изван простора некадашњег СССР-а по цени од 243 долара за хиљаду кубних метара.
По речима аналитичара инвестиционе компаније „Премьер” Сергеја Иљина, „ниске цене гаса одговарају Гаспрому, јер је он у предности с обзиром да има мање трошкова у односу на извознике ТПГ”. Наиме, достава ТПГ је скупља од транспорта гаса кроз гасовод. Према томе, руска компанија може да спусти цену, а да то и не осети. И обрнуто: уколико цена скочи, руски гигант ће изгубити предност коју сада има. Цена гаса зависи од цене нафте. У периодима високих цена фосилног горива потрошња гаса у Европи је мања готово за 50 милијарди кубних метара због конкуренције са угљем.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу