Русија истражује нафту и гас у Црној Гори

Руска независна гасна компанија „Новатэк” у конзорцијуму са италијанском компанијом ENI победила је на тендеру и склопила уговоре о концесији, саопштава руски пословни лист „Коммерсант”. Компаније су се обавезале да направе три главне и једну додатну бушотину. У првој фази истраживања фосилног горива инвестиције ће износити 85 милиона евра, а у другој 12 милиона евра. Концесија се даје на 30 година.

Према подацима које износи „Коммерсант”, радови у приобалном појасу Јадранског мора могу почети већ ове године.

Руско-италијански тандем победио је у веома јакој конкуренцији. Ривали су му били озбиљни конзорцијуми. Један је америчко-аустријски, чине га Marathon Oil и OMV, а други енглеско-грчки, у чијем саставу су компаније Energean Oil и Mediterranean limited. Заинтересованост за пројекте су 2011. године испољили и француски Total, норвешки Statoil и италијански Edison.

Споран економски интерес

У Црној Гори су налазишта фосилног горива откривена још средином прошлог века. Резерве нафте у јадранском приобалном појасу могу износити 7 милијарди барела, а природног гаса око 425 милијарди кубних метара. Такву процену је 2007. године изнело Министарство економије Црне Горе.

„У региону постоје рафинерије и транспортна инфраструктура, што је неопходно за нафтну индустрију. Постоје чак и међународни нафтоводи, што ће компанијама које буду експлоатисале нафту олакшати њен даљи пласман”, напомиње аналитичар агенције „Инвесткафе” Григориј Бирг.

Не може се, међутим, рећи да је добијањем приступа истраживању приобалног појаса компанија „Новатэк” постигла велики успех. По мишљењу Алексеја Гривача, заменика директора за гасна питања Фонда националне енергетске безбедности (ФНЕБ), ту постоји одређени економски ризик. „Новатек тек треба да испита има ли приобални појас Јадрана количине нафте које се исплати експлоатисати, тако да је то веома ризичан корак”, каже експерт. Међутим, у целини гледано, добро је што се између двеју земаља развија сарадња у нафтној и гасној сфери, и поред одређених политичких неспоразума”, закључује Гривач.

„Чланство у НАТО-у неће сметати нашим пријатељским односима са Русијом. Одлука коју смо донели то још једном потврђује”, рекао је Комерсантов извор у владајућим круговима Црне Горе.

„Русија може и треба да инсистира на одржавању референдума у Црној Гори"

То питање има две димензије, сматра Никита Бондарев, доктор историјских наука, заменик руководиоца сектора за европске земље и начелник групе за балканске земље Руског института за стратешка истраживања (РИСИ).

„Прво, то је начин на који Мило Ђукановић жели да побољша своју репутацију у земљи. Учесници простеста га између осталог оптужују и за то што Црна Гора живи само од туризма. Туризам у великој мери зависи од ситуације у свету, а економија треба да има озбиљнији ослонац. Туристи могу и да не дођу, али нафта ће увек имати неку вредност. Поред тога, у питању су нова радна места и нови инвеститори. Друго, живи новац је једини начин да се сузбије протестна активност која је из дана у дан све израженија. Уговор са руском компанијом је могућност да се новац добије за ресурсе који још нису истражени. Само је Новатек пристао да за истраживање издвоји конкретну суму новца, коју Ђукановић може да искористи. Друге компаније, по свему судећи, нису дале онолико колико је Ђукановићу било потребно, или нису могле да дају одмах. Индикативно је да је Ђукановићева реторика по руском питању сада приметно спласнула. Он је схватио да је претерао у антируској реторици и да у ствари нико неће уложити у Црну Гору као Руси, нити ће ико осим Руса куповати тако скупе некретнине. Ко је на крају пристао да издвоји новац? Нико други до Руси. То је још један пример да чак и ако црногорским властима не прија развој односа са Русијом, чак и ако би њихови представници хтели да их европске земље прихвате као себи равне, ипак они не могу без Русије. Све економске игре неизбежно их воде у сусрет Русима. Ако мисле да и даље кваре односе са Русијом, онда им је за то потребан новац, а новац у крајњој инстанци могу да добију само од Русије”, изјавио је Бондарев за „Руску реч”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.