Опоравак руског бруто националног дохотка у 2016. години

Алексеј Иорш
Сумирајући резултате 2016. године може се рећи да је руска економија већ прошла главне негативне моменте, укључујући и пад цена нафте. У тим условима чак и ако уследи још једна порција негативних економских појава, руски бизнис ипак почиње да стиче имунитет. Због тога је могуће очекивати да ће у целини руски бруто национални доходак већ после првог квартала 2016. године почети да бележи мали раст, а у просеку за целу годину темпо раста бруто националног дохотка може достићи 1%, с тим што се ситуација може драстично разликовати у конкретним секторима економије.

У 2016. години најбоља ће бити ситуација у прехрамбеној и хемијској индустрији, а такође у фармакологији и туризму. У тим секторима се сада одвијају најупадљивији процеси замене увозне робе домаћим производима, односно стране понуде домаћом, када је реч о туризму. Та тенденција ће у наредној години бити још већа. Штавише, очекује се да ће поједини сектори прехрамбене индустрије у Русији доживети нагли раст. На пример, приметан је велики потенцијал раста када је реч о производњи разних врста тврдих сирева (у текућој години очекује се раст преко 40%), производњи свињетине (за 15%), живинског меса (преко 10%), конзервираног поврћа и рибе (17–25%) и др. Према подацима Министарства пољопривреде, Русија већ производи довољно жита, кромпира, шећера и биљног уља да може покрити сопствене потребе, а врло близу тог нивоа је и производња живинског меса и свињетине. Према прогнозама министарства, у наредној години ће грађани Русије постати независнији од увоза намирница, а кроз шест година ће та зависност практично у потпуности нестати када је реч о најважнијим прехрамбеним производима. Штавише, Русија регуларно повећава извоз жита и других намирница. У 2016. години ће обим тог извоза износити најмање двадесет милијарди долара.

Фармакологија је већ сада једна од најдинамичнијих грана руске индустрије. Одустајањем од масовног увоза лекова и великим државним инвестицијама у домаћу производњу може да се обезбеди раст од 17% у наредној години. У каснијим годинама, уколико инвестиције остану на овом нивоу, Русија ће у овом сектору забележити нагли раст, а затим и достизање нивоа производње који омогућава извоз лекова. Хемијска индустрија не заостаје за фармакологијом. То се нарочито односи на производњу лакова и боја на јефтинијем сегменту тржишта. У наредној години се очекује раст производње за 13–20% у сегменту органских боја и лакова у боји, док производња синтетичког каучука, етилена и пластике у Русији може порасти за 10%. Веома перспективно изгледају и руски произвођачи минералног ђубрива, будући да због јефтине рубље њихова зарада од извоза може забележити приметан раст у 2016. години.

Према томе, ако цена нафте падне чак и на 30 долара за барел, ипак то неће донети само велики ризик руској економији, него се могу очекивати и позитивне појаве у секторима економије оријентисаним на извоз, захваљујући јефтинијој рубљи. Програми замене увозне робе домаћим производима функционишу, а у појединим областима ће већ наредне године чак проузроковати и нагли раст. На том путу Русији може помоћи продубљивање партнерства са Шангајском организацијом за сарадњу (ШОС) и Заједницом земаља југоисточне Азије (АСЕАН), јер се ту крије стратешки потенцијал за дугорочну сарадњу. У овом тренутку је Русија занимљива својим партнерима због њених сировина и саобраћајница. Међутим, председник и влада постављају пословним круговима задатке везане за увећање извоза робе и технологија са приметном додатом вредношћу. Русија има потенцијал који је неопходан за реализацију тог плана.

Др Василиј Јакимкин је доцент на Факултету финансија и банкарства Руске академије за народну привреду и државну администрацију.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“