Руски извоз кроз историју

Трговина је у Русији почела интензивно да се развија у 14. и 15. веку. Тада су настала и прва локална тржишта. Регион на обали Белог мора је трговао крзном, Рјазањ је продавао житарице, а Москва производе локалних занатлија. С развојем унутрашње трговине почело је и успостављање односа са суседним земљама. Трговало се са женевским и венецијанским колонијама на јужној обали Крима, са Златном хордом, са Ираном и Средњом Азијом. У 15. веку стара Русија је извозила крзно, кожу, тканине, седла, стреле, ножеве, сало, восак, лан и уље.

Век касније најинтензивније трговинске односе Русија је имала са Украјином, Белорусијом и балтичким земљама. Руски трговци су на тамошње вашаре износили крзно, кожу, тканине и оружје. Средином 16. века интересовање за Русију се појављује и у Енглеској, где се чак оснива специјална компанија за трговину са руском државом. Истим путем је пошла и Холандија. Енглези и Холанђани су препознали квалитет руских производа и желели да буду посредници између Русије и остатка света. Трговало се претежно преко Енглеске и Холандије, које су зарађивале као посредници, а такође са Персијом. Све се променило у 18. веку, када је на власт дошао Петар Велики.

„Ако Петар Велики устане, свима нам се лоше пише!“

Митрополит Платон Левшин је 1770. за време богослужења у Петропавловском храму пришао Петровој гробници и узвикнуо: „Устани сада, о велики царе, и погледај своје вољено дело!“

Утицај Петра I

У 18. веку Русија је добила излаз на Балтичко море и тако су јој у трговини отворене нове могућности. Али руски трговци су и даље били пасивни и нису успостављали нове контакте. Умешала се власт, која је одлучила да преузме контролу над неким врстама робе. Радило се конкретно о роби која је у суседним земљама била најтраженија.

Продаја кудеље, лана, сала, воска, катрана, меласе и кавијара била је под монополом државе. Пред крај владавине Петра I извоз руских производа је био двоструко већи од увоза, а унутрашње тржиште било је заштићено високим царинама. Процеси које је покренуо Петар I наставили су се и после његове смрти.

До краја 18. века највише су се извозили лан и производи од лана. Житарице су се такође добро котирале. Још један важан артикал спољне трговине тог времена било је крзно из Сибира.  

Развој капитализма

С развојем капитализма различити економски региони земље су се у већој мери специјализовали за производњу одређене врсте робе. Током прве половине 19. века извоз је готово удвостручен. Главни део извоза и даље су чинили лан, кудеља, крзно, вуна, кожа и сланина. Извоз житарица био је у сталном порасту, а посебно се повећао 40-их година 19. века, након неколико неродних година у европским земљама. Удео тканина и производа од метала износио је неколико процената укупног извоза, а ова роба се углавном продавала у Кини, Средњој Азији и Турској.

Када су се појавили велики произвођачи, променила се и трговина, у којој све већу улогу преузимају велике индустријске организације и комерцијалне банке. У последњој четвртини 19. века долази до значајног индустријског напретка и Русија постаје један од лидера у производњи машина.

Револуција и совјетско доба

У почетку совјетске власти највише су се извозиле, као и раније, житарице, дрвна грађа и крзно. Тада је почео извоз нафте. У предратном периоду повећан је увоз машина. До 1938. године 70% увезене робе су чиниле машине, парне локомотиве, вагони, аутомобили и хемикалије.

Зашто је Русија продала Аљаску?

Руска Аљаска је у 19. веку била центар међународне трговине. У њеној престоници Новоархангелску (данас град Ситка) трговало се кинеским тканинама, чајем, па чак и ледом, који је био потребан југу САД пре појаве фрижидера.

Други светски рат је донео битне промене: са Великом Британијом и САД потписани су нови споразуми о испорукама оружја и робе неопходне за спровођење борбених дејстава. Совјетски Савез је после рата интензивну трговинску делатност водио са земљама из свог социјалистичког блока. Али већ до почетка 70-их година прошлог века СССР је трговинске односе развијао са 115 земаља. Главни удео у извозу су чинили индустријски производи, машине и опрема за производњу, као и сировине, укључујући нафтне деривате и природни гас.

Земље у развоју су готово трећину машина и опреме увозиле из СССР-а. Појавили су се и нови артикли: дијаманти и брилијанти, а Совјетски Савез је пружао и услуге обогаћивања уранијума. У развијене земље СССР је извозио углавном нафту и нафтне деривате, као и метал, целулозу, дрвну грађу и текстил. Удео нафте у извозу постепено се повећавао. Већ 1987. године удео енергената у укупном извозу је достигао 46,5%, што значи да се за 15 година утростручио.

Оригинални текст читајте на порталу Gazeta.ru

Росијскаја газета. Сва права задржана.