Зашто Русија уништава намирнице?

У Русији је 6. августа ступио на снагу указ о уништавању намирница које су обухваћене санкцијама. Указ је потписао председник Владимир Путин 29. јула 2015. године.

Од ступања указа на снагу неколико ресора руског државног апарата има право да на све начине уништава намирнице чији је увоз забрањен, уколико се оне нађу на територији Русије.

Већ првог дана се булдожер „обрачунао” са 319 тона прехрамбених производа.

Поделити сиротињи значи подржати корупцију

На једном сајту је сакупљено преко 250 хиљада потписа за повлачење поменутог указа. Поједине јавне личности такође позивају да се намирнице поделе сиротињи.

Међутим, забрањена храна се не може делити сиромашнима, јер би то био подстицај за корупцију, изјавио је начелник Федералне службе за ветеринарску и фитосанитарну контролу (Россељхознадзор) Сергеј Данкверт у интервјуу за портал Газета.Ru.

„Већ смо имали случајеве када је кавијар тобоже подељен сиромашној деци, а деца тај кавијар нису ни видела. Многи су говорили да те намирнице треба проверити и поделити их домовима за незбринуту децу. Међутим, данас цео светски систем функционише по следећем сценарију: ако је пратећа документација уз намирнице фалсификована, ако су те намирнице непознатог порекла, оне морају бити уништене”, објашњава Данкверт.

Коментаришући акције уништавања намирница, портпарол руског председника Дмитриј Песков је изјавио да је то у извесној мери и брига о здрављу руских грађана: „Ако се удубимо у ово питање, видећемо да се ради о чистом кријумчарењу, тј. о намирницама које немају никакве сертификате или било шта слично. Нико неће преузети одговорност и гарантовати да ти производи, који могу чак и да изгледају врло привлачно, нису опасни по здравље”.

Министар пољопривреде Александар Ткачов је као аутор ове иницијативе у једном интервјуу истакао да је уништавање таквих намирница у складу са светском праксом.

„Ако је прекршен закон, ако је у питању кријумчарење, та роба мора бити уништена”, истакао је он. „Још једном наглашавам: то су производи сумњивог квалитета. Ми не можемо допустити да те намирнице доспеју у наше продавнице”.

Спаљивање намирница

Према подацима које износи Россељхознадзор, ембарго на намирнице је на снази већ годину дана, и за то време су пограничне службе задржале на десетине тона производа чији је увоз забрањен. „Они камуфлирају своје намирнице тако да изгледају као роба која није забрањена. Наше европске колеге из Ротердама, Амстердама или из Хамбурга шаљу, на пример, месо у виду смеше за бетон, или некаквих других производа, жвака, итд. Другим речима, у царинској декларацији пише да је то смеша за бетон, а уствари је свињетина”, рекао је Данкверт у интервјуу за портал Газета.Ru.

Пре председничког указа о уништавању свих забрањених производа Россељхознадзор је такве намирнице враћао на територију са које су ушле у земљу. На пример, ако је забрањена роба стигла са територије Белорусије, Летоније или Литваније, она је враћана у те земље. „Проблем је био у томе што је требало тражити власника и чувати намирнице док се не припреми потребна документација о враћању робе”, објаснио је он.

Сада ће сви прехрамбени производи са фалсификованим документима бити спаљени или закопани. Месо се, додуше, може слати у специјалне фабрике где ће се прерађивати у храну за животиње.

„Све мере предузимамо како бисмо искључили могућност да се забрањени производи појаве на нашем тржишту. Пословни људи треба да схвате да је штета веома велика”, нагласио је шеф Россељхознадзора. По његовом мишљењу, ова мера ће знатно смањити број покушаја кријумчарења забрањених намирница.

По материјалима издања Газета.Ru и РИА Новости.

Росијскаја газета. Сва права задржана.