„Све друго се може купити, али људе морате створити”

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

У руском региону Татарстан удаљеном 1300 км од Москве, у коме живе већином муслимани, послују компаније из Турске, САД, Кине и Велике Британије, а велики број функционера је прошао обуку у иностранству. Татарстан је 2015. године заузео прво место на националној ранг-листи региона са најповољнијом инвестиционом климом. Шеф републике Рустам Миниханов у интервјуу за „Руску реч” прича о томе како улагање у развој образовања привлачи стране инвеститоре.

Који се најкрупнији пројекти са учешћем страних инвеститора данас реализују у Татарстану?

Рустам Миниханов: Ми радимо са инвеститорима из целог света. Сада заједно са турским инвеститорима реализујемо неколико великих пројеката чија укупна вредност износи 1,5 милијарди долара. У Татарстану су отворене фабрике турских компанија „Џошкуноз” (делови каросерија), „Кастамону Ентегре” (медијапан), „Хајат Кимја” (производи за хигијену и синтетичка средства за прање).

У плану нам је отварање двеју фабрика турске компаније „Шишеџам” (прозорска стакла). Данска компанија Rockwool отворила је код нас највећу фабрику термоизолационих материјала. Недавно смо привукли америчку компанију Armstrong, која производи греде за таванице. Америчка компанија 3M сада завршава изградњу фабрике. Кинеске компаније граде код нас фабрику минералних ђубрива. Фондирају нас јапанске банке, а оне су ангажовале кинеске грађевинске фирме.

Које услове нудите страним компанијама како би се одлучиле да не улажу у престоницу Русије, него управо у Ваш регион?

Р. М.: Имамо две посебне економске зоне на територији републике. То су „Алабуга” и „Инополис”. „Инополис” је окренут IT сектору, док је „Алабуга” индустријска зона где сада већ ради 19 погона, између осталих и фабрика Ford, која овде производи пет модела аутомобила. Она крајем године треба да заврши изградњу фабрике за производњу дизел мотора. У „Алабуги” је регистровано укупно 45 пројеката. У републици има и доста других индустријских зона. На пример, индустријски парк „Мастер” површине 640 хиљада квадратних метара на територији бивше фабрике „Камаз”. То је највећи индустријски парк у Европи. У таквим организованим зонама ми можемо да контролишемо реализацију пројеката, тако да нема никаквих бирократских компликација. Поред тога, у таквим парковима инвеститори добијају сву потребну инжењеријску и саобраћајну инфраструктуру и високо квалификоване кадрове, а пружамо им и пореске олакшице. Такође имају попуст у коришћењу енергетских ресурса и инфраструктуре.

Татарстан се често карактерише као руски Сингапур. Ви управо тамо, колико нам је познато, шаљете своје сараднике на обуку. Зашто Вас привлачи баш тај регион?

Р. М.: Сингапур је образовна зона. Ми тамо користимо услуге везане за консултације и обуку, јер та држава има јединствено искуство. Они су за кратко време, почев од 1960-их, избили међу водеће светске земље у многим привредним гранама. Имају моћан систем припреме руководећих административних кадрова.

Инвестиције

Регионални бруто производ 2014. године износио је 1,6 билиона рубаља (28,8 милијарди долара), а инвестиције у основни капитал 542 милијарде рубаља (9,7 милијарди долара).

Основали смо са њима заједничку компанију која се бави припремом стручњака за образовање. Поред тога, склопили смо споразуме са два образовна центра Сингапура, са којима смо уговорили обуку административних радника у општинским структурама. Сваке године неколико наших група одлази на обуку. То су десетодневни курсеви за све функционере – министре и шефове админитрације. Веома је важно да људи не само на речима, него и на делу виде како друге стране постају водеће у свету. То позитивно утиче на формирање наших будућих руководилаца. Поред тога, у Татарстану постоји међународни IT универзитет, где се настава држи на енглеском језику, и постоји нови технички руско-немачки универзитет чији дипломци добијају двоструку квалификацију.

Да ли стицање образовања са увидом у међународно искуство помаже касније у привлачењу страних инвеститора у регион?

Р. М.: Инвеститор пре свега обраћа пажњу на то са ким ће он даље пословати. Када поједине компаније негде отворе фабрику, оне у њу шаљу комплетан персонал и менаџере, а у Татарстан не треба никога да шаљу. Ми већ имамо високо образовани персонал, и то је наша главна предност. Све друго се може купити, али људе морате створити. Поред тога, код нас је веома развијена и наша сопствена производња: експлоатација и прерада нафте, као и производња авиона, хеликоптера и мотора.

Колико ми је познато, Ви се залажете за активну сарадњу са исламским банкама. Шта мислите, може ли исламски капитал заменити западно финансирање?

Р. М.: Ми смо увек говорили да Русија слабо сарађује са исламским светом. А данашњи исламски свет – то су две милијарде људи, од којих 20 милиона живи у Русији. Исламски свет је конструктивнији, он има веће могућности, што је потврдио и Kazansummit, који је недавно одржан у Татарстану и у коме су учествовали представници 46 земаља.

На тај самит је допутовао лично председник Исламске банке за развој, господин Али. Исламска банка за развој је веома озбиљна финансијска структура, и ми тражимо начина да нам исламске финансије постану доступне. Пошто је Русији на Западу ограничено фондирање, ми ћемо пронаћи друге изворе. Тачно је да Русија данас још увек не схвата исламске банке, али те инструменте финансирања данас поред исламских земаља користе и Велика Британија и друге европске државе. Ако енглеско законодавство дозвољава пословање по принципима исламског банкарства, онда то може да учини и Русија. Због тога смо се договорили са шефом Исламске банке за развој о формирању специјалне радне групе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“