Изградња „Турског тока” почиње и без дозволе

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

Гаспром је најавио почетак изградње гасовода „Турски ток”. Ова нафтна компанија први пут покреће велики међународни пројекат не потписавши претходно обавезујуће споразуме.

Гаспром планира да почне са изградњом гасовода „Турски ток” у првој декади јуна, саопштио је 19. маја члан управног одбора компаније Олег Аксјутин. На постављању гасовода ће радити два брода, а прве цеви ће поставити италијанска грађевинска компанија Saipem, са којом је уговор склопљен још у вези са изградњом „Јужног тока”. Прошле недеље је Saipem саопштио да је од Гаспрома добио сигнал за почетак изградње, а 19. маја је немачки произвођач цеви Europipe саопштио да обнавља производњу за потребе „Турског тока”.  

Гаспром је од јесени 2014. године склопио уговор са компанијом Saipem о привременом коришћењу двају бродова за полагање цеви (Castoro Sei и Saipem 7000), који су били предвиђени за рад на морској деоници „Јужног тока”, али после одустајања од пројекта у децембру 2014. бродови су стајали укотвљени. Пословни лист „Комерсант” је израчунао да је застој у раду ових бродова коштао Гаспром око 25 милиона евра месечно.

Радови на изградњи гасовода почињу, а Русија још увек није потписала међувладине уговоре са Турском и Грчком, тако да су на снази стари документи везани за „Јужни ток”.

„Гаспром је у овој ситуацији од самог почетка био у неповољнијој позицији, јер му је било потребно да хитно тражи замену за ’Јужни ток’, да плаћа одштету за непоштовање рокова, да плаћа застој у раду закупљених бродова и складиштење цеви”, сматра Валериј Нестеров, аналитичар банке „Сбербанк CIB”. 

Руски нафташи журе да уведу гас у Турску и југоисточну Европу пре него што Европска унија реализује своју контрастратегију везану за увоз туркменског и иранског гаса.

Засада изградња не задире у територијалне воде друге државе, тако да међувладини споразуми нису потребни, каже Дмитриј Никифоров, руководилац московске канцеларије Debevoise & Plimpton. Гаспромова холандска компанија-ћерка South Stream Transport B.V. има дозволу да постави отприлике две трећине морске деонице која пролази кроз територијалне воде Руске Федерације и кроз њену искључиву економску зону (дозволене су добијене још за „Јужни ток”). 

Шта доноси убрзани старт? 

У најгорој варијанти таква журба може приморати Гаспром да у ишчекивању одлуке Турске обустави постављање цеви по дну мора, пише „Комерсант” позивајући се на извор близак Гаспрому. По речима Комерсантовог саговорника, то је технолошки изводљиво.

Прва линија „Турског тока” треба да буде пуштена у погон крајем 2016. године, а биће изграђене четири линије укупног капацитета 63 милијарде кубних метара годишње. Гасовод ће у дужини од 660 км бити спроведен по старом коридору „Јужног тока”, а затим 250 км новим коридором у правцу европског дела Турске.

Истина, Гаспром очекује да ће у најскорије време успети да постигне договор са Турском. По речима руских саговорника листа „Комерсант”, упознатих са током преговора, одуговлачење је везано за парламентарне изборе у Турској, који треба да се одрже 7. јуна. У њима у име владајуће партије учествује садашњи министар енергетике Тенер Јилдиз.

Са друге стране, Комерсантови турски саговорници сматрају да кључни проблем није у политици, него у ценама гаса за Турску, које Гаспром не жури да спусти. Приватни увозници су успели да издејствују попуст после вишемесечних преговора (260 долара за хиљаду кубних метара од маја уместо ранијих 374 долара – прим. ред.), а државна компанија Botas засада није добила никакав попуст.

Волкан Оздемир, директор турског Института за енергетска тржишта и политику EPPEN, сматра да је снижење цена компанији Botas заиста главни услов за склапање споразума о „Турском току”. По његовом мишљењу, договор може бити постигнут тек после избора, јер ће у Турској највероватније бити постављен нови министар енергетике, „а то значи да ће се појавити нови људи како у министарству, тако и у компанији Botas. 

На основу материјала издања „Комерсант” и „Ведомости”

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“