Русија се придружила кинеском пројекту „Пут свиле”

Фотографија: АП

Фотографија: АП

Евроазијска економска унија, чије су чланице Русија, Казахстан, Белорусија, Јерменија и Киргистан, припрема споразум о трговинско-привредној сарадњи са Кином. То би руским компанијама могло омогућити да у оквиру пројекта „Пут свиле” добију инвестиције од кинеских банака, иако је раније овај пројекат схватан као један од примера кинеске експанзије на средњоазијски регион на штету Русије.

Највећа интеграциона творевина на простору бившег СССР-а, Евроазијска економска унија (ЕАЕУ), чије су чланице Русија, Казахстан, Белорусија, Јерменија и Киргистан, припрема споразум о трговинско-привредној сарадњи са Кином. Ради се о склапању савеза који у оквиру кинеског оквирног пројекта „Економски појас Пута свиле” предвиђа заједничке инвестиције у развој инфраструктуре, изјавио је за „Руску реч” министар трговине Евроазијске економске комисије (извршни орган ЕАЕУ) Андреј Слепњов. Према његовим речима, очекује се да ће први детаљи споразума бити договорени до краја 2015. године. Како објашњава Слепњов, стране су засад фактички одустале од склапања споразума о зони слободне трговине према стандардима Светске трговинске организације. 

Суштина споразума 

Према речима Андреја Слепњова, овај уговор ће се од трговинског споразума у оквиру Светске трговинске организације разликовати по томе што неће подразумевати значајно смањење увозних царина и што ће акценат бити на заједничким инвестиционим пројектима. Евроазијска економска унија је, каже Слепњов, у вези са будућим споразумом посебно заинтересована за инвестиције у индустрију и саобраћај, сферу услуга и инфраструктуру. „Актуелни лидер Кине Си Ђинпинг је један од идеолога пројекта новог Пута свиле, чији стратешки значај је истицао и пре него што је дошао на чело државе”, изјавио је начелник аналитичког одељења инвестиционе компаније „Русс-Инвест” Дмитриј Беденков. Према његовим речима, пројекат има стратешки значај пре свега у политичком смислу.

Беденков објашњава да се идеја „Пута свиле” састоји у томе да региони у којима се планира реализација пројекта имају значајан потенцијал за улагања у саобраћајну инфраструктуру, која се процењују на око 7 билиона долара, али да већини земаља недостаје финансирање. Зато Кина реализује програм кредитирања земаља учесница пројеката како директно, тако и преко различитих институција, међу којима је и Азијска инфраструктурна инвестициона банка (у њене осниваче спадају и две чланице Евроазијске економске уније – Русија и Казахстан). „Ефикасан развој структуре ЕАЕУ подразумева сарадњу са пројектом ’Пута свиле’, а не конкуренцију са њим”, изјавио је Беденков. Према његовим речима, из тог разлога је одлучено да се раније припремани споразум о оснивању зоне слободне трговине између Евроазијске економске уније и Кине прошири и да се пређе на израду свеобухватнијег споразума о трговинско-привредној сарадњи. 

Нови вектор 

Русија је сличан споразум о трговини досад склопила само са Европском унијом 1997. године. Био је то „Споразум о партнерству и сарадњи”, који је у знатној мери предодредио развој билатералних односа. Међутим, како наводи главни аналитичар инвестиционе компаније UFS Иља Балакирев, пројекти Евроазијске економске уније и „Пута свиле” се у извесној мери идејно разликују. Евроазијска економска унија је творевина која је окренута сама себи, док је „Пут свиле”, као и сваки пут, „вектор” који је усмерен према спољном свету. „Фактички се ради о заједничком развоју инфраструктуре и о економској сарадњи. Данас је најважније да се почне са радом, како би се први резултати показали у некој догледној будућности. Међутим, још увек је рано говорити о истинском прожимању ових пројеката”, изјавио је он.

Према речима Дмитрија Баранова, преговори о конкретним условима споразума између Кине и Евроазијске економске уније почеће у јулу или августу 2015. године. Када је реч о пројекту Евроазијске економске уније, главни смисао потписивања овог споразума је избегавање конкуренције са тако великим пројектом какав је „Пут свиле”, који је Русија у почетку доживљавала као пример кинеске експанзије на средњоазијски регион, додао је он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“