Зашто Русија поново одобрава паралелни увоз?

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

Руска влада је одобрила паралелни увоз, што значи да ће поједине врсте робе моћи да се увозе у Русију и продају без дозволе власника лиценце. Руска влада се нада да ће ова одлука изазвати пад цена, али експерти сматрају да ће њена главна последица бити већа количина робе која није оригинална. Штавише, они указују на то да је ова мера у супротности са нормама Евроазијске економске уније – кључне интеграционе заједнице на територији бившег Совјетског Савеза.

Руска влада је на седници почетком маја 2015. године одобрила паралелни увоз појединих категорија робе, пре свега лекова, саопштава руски пословни лист „Ведомости“. По речима премијера Дмитрија Медведева, легализација паралелног увоза могла би се третирати као кризна мера и допринети снижењу цена. „Легализација паралелног увоза несумњиво ће довести до наглог снижења просечних цена лекова и друге робе која може бити обухваћена овом одлуком“, каже Тимур Нигматулин, аналитичар инвестиционог холдинга „Финам“. По његовим речима, снижење цена може достићи 30-50% у зависности од конкретног сегмента тржишта лекова. 

Процедура одобравања паралелног увоза 

Евроазијска економска комисија је израчунала да ће паралелни увоз омогућити снижење цена увозних оригиналних ауто-делова за 60-80%, парфемских производа за 20-60% и аутомобилских седишта највише за 50%.

Према сазнањима листа „Ведомости“, после доношења одлуке треба да буде припремљен списак робе за коју је дозвољен паралелни увоз. Конкретно, Влада разматра паралелни увоз лекова, парфемских производа и апарата за домаћинство. Сва ова роба се засада у Русију увози преко званичних дистрибутера. Евроазијска економска комисија је израчунала да ће паралелни увоз омогућити снижење цена увозних оригиналних ауто-делова за 60-80%, парфемских производа за 20-60% и аутомобилских седишта највише за 50%. Ситуацију компликује чињеница да је паралелни увоз у Русији забрањен од 2002. године, а контрола продаје брендиране робе поверена је самим власницима брендова, док се увоз и продаја робе без дозволе власника третира се као неовлашћена израда копија.

Како је за „Руску реч“ изјавио генерални директор Асоцијације европског бизниса Франк Шауф, управо је забрана паралелног увоза својевремено омогућила да на руско тржиште дођу страни инвеститори и да покрену овде сопствену производњу. Повратак на праксу из 1990-их, по његовим речима, нагло ће смањити инвестициону привлачност руског тржишта када је реч о отварању нових предузећа. 

Због тога се овој реформи активно противи и Министарство индустрије и трговине РФ. Како је за агенцију ТАСС изјавио министар индустрије Денис Мантуров, паралелни увоз је у супротности са нормама Евроазијске економске уније – кључне интеграционе заједнице на територији бившег СССР-а. Евроазијска економска унија (ЕАЕУ) подразумева одсуство царинске контроле на границама њених чланица. Унију тренутно чине Русија, Казахстан, Белорусија и Јерменија, а у најскорије време треба да им се придружи Киргизија. Поред тога, ЕАЕУ је 8. маја 2015. године започела преговоре са Кином о трговинско-економској сарадњи. 

Већа количина незаконитих копија 

По речима Тимура Нигматулина, враћање на паралелни увоз изазваће појаву веће количине незаконитих копија међу увезеном робом. Додуше, тај пораст ће бити нивелисан смањењем обима копија које се производе на територији Русије, додаје он.

Како је за „Руску реч“ изјавио Андреј Слепњов, министар трговине Евроазијске економске комисије, ЕАЕУ не намерава да одобри паралелни увоз у сферама са високим процентом страних инвестиција уложених у локализовану производњу. По његовим речима, питање одобравања паралелног увоза одавно се разматра и на нивоу ЕАЕУ. Руска страна је од самог почетка предлагала да се одобри паралелни увоз лекова, а казахстанска страна се залагала за такав увоз резервних аутомобилских делова. 

„Паралелни увоз може бити одобрен за поједине групе робе. Разматрају се различити критеријуми за избор таквих група, а међу њима су и политика цена званичних дистрибутера, и присуство инвестиција у производњи такве робе у земљама Евроазијске економске уније, и особености тржишта конкретне робе“, сматра Андреј Слепњов. Па ипак, по његовим речима, у сваком случају ће бити неопходно да се у законске акте интеграционе уније унесу крупне измене.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“