Рубља тренутно најпрофитабилнија валута на свету

Фотографија: DPA / Vostock

Фотографија: DPA / Vostock

Од почетка фебруара до почетка априла 2015. године руска рубља је скочила за 22,3% и тако постала најпрофитабилнија валута на свету. Експерти засада нису сигурни да ли ће нагли раст рубље имати дугорочну тенденцију. Раније, у децембру 2014, руска валута је изгубила вредност за око 50% у односу на амерички долар и евро.

Од почетка фебруара до почетка априла 2015. године руска рубља је скочила за 22,3% и тако постала најпрофитабилнија валута на свету, рекао је за „Руску реч“ Алексеј Козлов, главни аналитичар инвестиционе компаније UFS. По његовим речима, руска валута је бележила бржи раст од цене нафте за коју је традиционално везана. У истом периоду је северноморска нафта типа Brent поскупела за свега 9,8%, тј. са 53 долара на 58,2 долара. Како објашњава експерт, рубља расте умногоме захваљујући интересовању инвеститора за високу профитабилност коју остварују тржишта у развоју. Раније, у децембру 2014, руска валута је изгубила вредност за око 50% у односу на амерички долар и евро. 

Главни узроци 

Константин Коришченко, заменик Катедре за тржиште хартија од вредности и финансијски инжењеринг Руске академије за народну привреду и државну администрацију (а то је институција која највише утиче на финансијску политику руске владе) и некадашњи заменик директора Централне банке, објаснио је за „Руску реч“ да руска рубља током протеклих недеља расте захваљујући читавом низу позитивних фактора. Међу најважније он убраја то што је Централна банка одобрила банкама девизне кредите у вредности од укупно 30 милијарди долара и смањила референтну каматну стопу са 17% на 14%, а попустила је и напетост на истоку Украјине. „Све то је утицало на високу спекулативну привлачност инвестиција у рубљу и активе изражене у рубљама“, каже Коришченко. 

Ситуација у Украјини у овом тренутку, у целини гледано, делује као стабилна, те би се рекло да нема разлога за пооштравање реторике од стране ЕУ и САД

Антон Сорока, аналитичар инвестиционог холдинга „Финам“

По мишљењу аналитичара инвестиционог холдинга „Финам“ Антона Сорока, руска валута у најскорије време може забележити још већи раст уколико скочи цена нафте и ако се на спољнополитичкој сцени појаве очигледни услови за укидање санкција Русији. У позитивне факторе он убраја споразуме са појединим земљама Европске уније, на пример са грчким премијером Алексисом Ципрасом, са којим се 8. априла састао председник Русије Владимир Путин. „Ситуација у Украјини у овом тренутку, у целини гледано, делује као стабилна, те би се рекло да нема разлога за пооштравање реторике од стране ЕУ и САД“, сматра Сороко. 

По мишљењу Алексеја Козлова, за јачање рубље је у великој мери заслужна Централна банка, која је кредитно-монетарном политиком успела знатно да ублажи волатилност валуте. Он истиче да и поред поскупљења рубље интересовање инвеститора за руску економију засада није у порасту. 

Перспективе инвестиција 

Експерти засада нису сигурни да ли ће нагли раст рубље имати дугорочну тенденцију. „Тврдње да се курс рубље ‘откачио’ од цене нафте нису потпуно коректне. Пре се може говорити о друкчијем нивоу цена нафте у рубљама за 2015. годину“, каже Коришченко. По његовим речима, није јасна ни ситуација са међународним ценама нафте. Споразум са Ираном усмерава те цене на једну, а конфликт у Јемену на другу страну. 

Експерти, међутим, истичу да у руској економији и даље постоје крупни проблеми. „Банке немају довољно капитала, економски раст је близак нули, и даље је присутна тенденција увећања државног сектора у економији – све то забрињава и не улива оптимизам у погледу будуће вредности националне валуте“, сматра Константин Коришченко. Ако цена нафте не скочи, каже он, и ако се сачува одлив капитала из Русије, онда ће перспективе курса рубље у 2016. години бити далеко мање „ружичасте“ него у 2015. У целини узев, ситуација изгледа много боље него пре неколико месеци, али да би се позитивна тенденција очувала влада мора да стимулише тржишне механизме, а не да чека када ће скочити цена нафте, сматра бивши заменик директора Централне банке.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“