Самит Европске уније није утицао на стабилност руске економије

По речима руских експерата, Москви одговара уздржана позиција Европске уније по поводу санкција. Извор: Reuters.

По речима руских експерата, Москви одговара уздржана позиција Европске уније по поводу санкција. Извор: Reuters.

Лидери Европске уније на самиту су довели у везу могуће укидање санкција према Русији са испуњавањем минских споразума о регулисању конфликта на југоистоку Украјине. По мишљењу експерата, та одлука је повољна пре свега за Москву, што се већ одразило на стабилности основних показатеља руске економије, чак и поред пада светских цена нафте.

Лидери 28 земаља Европске уније на самиту су довели у везу могуће укидање санкција према Русији са испуњавањем минских споразума о регулисању конфликта на југоистоку Украјине. То је на завршној конференцији за новинаре рекао председник Европског савета Доналд Туск, а преноси руска агенција ТАСС. По његовим речима, такав сценарио је могућ „тек крајем 2015“, а до тог тренутка Европска унија „намерава да задржи санкције све док мински споразуми не буду коначно реализовани“. Међутим, како из својих извора сазнаје агенција ТАСС, одлука о продужењу санкција према појединим секторима руске економије може бити донета у јуну после анализе ситуације у зони конфликта у Украјини.

Санкције остају

По речима руских експерата, Москви одговара уздржана позиција Европске уније. „По свему судећи, питање пооштравања санкција није разматрано“, каже Дмитриј Беденков, шеф аналитичког одељења инвестиционе компаније „Русс-Инвест“. Са друге стране, по његовим речима, и даље су велике шансе да се важеће санкције продуже до краја године. „С обзиром да је рок за реализацију минских споразума крај 2015, вероватно на наредним седницама лидера ЕУ неће бити напретка по питању укидања санкција“, каже Беденков, али додаје да се међу чланицама ЕУ јасно издвојила група земаља које се противе санкцијама према Русији, што смањује вероватноћу пооштравања санкција.


Како ће Русија спасавати економију?
Руске власти ће за спасавање економије издвојити приближно 21 милијарду долара. Новац ће углавном бити усмерен на капитализацију крупних банака, подршку пољопривреде и грађевинарства. Средства ће бити издвојена из федералног буџета и Фонда националног благостања у коме Русија чува приходе од извоза нафте и гаса. Иако је то проверени пут, многи експерти истичу да то неће решити главни проблем Русије: то што економија доживи крах сваки пут када падне цена нафте.

„Може се рећи да су резултати сусрета 28 земаља Европске уније неутрално-позитивни, бар када су у питању интереси Русије. Пре свега, није било наглог повећања притисака на нашу земљу. Поред тога, имамо опипљиве споразуме који треба да резултирају укидањем санкција“, каже Антон Сороко, аналитичар инвестиционог холдинга „Финам“. По његовим речима, услови за укидање санкција раније нису били дефинисани, због чега је међународни дијалог био прилично неодређен. Штавише, по речима генералног директора компаније „Cansonic“ Јелене Арманове, чак и у оштрој изјави немачке канцеларке Ангеле Меркел враћање Крима Украјини није поменуто као непосредан услов за укидање санкција. „Па ипак, и даље постоји ризик да санкције буду продужене“, упозорава Владислав Гињко, предавач Института за економију природних монопола Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС).

Економија је стабилна

У одсуству оштрих политичких изјава руска економија је остала стабилна. На кључне показатеље није утицао чак ни пад цена нафте. „Цене нафте и даље падају, али се руска рубља добро држи“, каже Глеб Задоја, шеф одељења за аналитику брокерске компаније „PROFIT Group“. На пример, 21. марта је цена нафте „брент“ на лондонској берзи ICE пала за 1% и спустила се испод 54 долара за барел.

По речима Ирине Рогове, аналитичара Групе компанија „Forex Club“, ако се настави несклад између понуде и потражње, то и даље може бити фактор који врши притисак на цене нафте. Поред тога, постоји велики ризик од повећања тог несклада уколико „нуклеарни конфликт“ у Ирану буде регулисан, јер ће ова земља у случају укидања санкција прилично брзо повећати обим извоза. „Па ипак, засада нема довољно повода за битнији раст цена нафте. Највероватније ће се цене у наредној недељи задржати у дијапазону 52-57 долара за барел, с тим што постоји ризик да ће оне у већој мери гравитирати ка његовој доњој граници“, каже Рогова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“