„Сарадња са Русијом је добра за српску економију“

У понедељак, 9. фебруара, у Москви је отворена 22. међународна изложба „ПРОДЕКСПО-2015“, на којој су своју продукцију представиле и прехрамбене компаније из Србије. Дописник „Руске речи“ посетио је српски штанд и разговарао о перспективама српских привредника у Русији са директором Привредне коморе Србије, Марком Чадежом.

Ракија која „повезује људе“ и остали специјалитети српских произвођача хране. Фотографије: Јекатерина Туришева.

Г. Чадеж, питање извоза српских производа у Русију је веома актуелно и важно. У претходних годину дана било је више представљања српских привредника и продукције у Русији, и наш сајт је више пута писао о њима [овдеовде и овде - прим. ред.]. На свакој од њих громко су представљане огромне могућности које се отварају за извознике обеју земаља. Да ли су ови напори донели неке опипљиве резултате?

Ми у Привредној комори Србије, уз помоћ Привредне коморе Руске Федерације и њиховог представништва у Београду, у августу прошле године створили смо Координациони центар за помоћ српским привредницима који желе да извозе на руско тржиште. У том кратком времену организовали смо већ четири сајама. Ово је четврти велики сајам на коме су представљени пољопривредници из Србије у великом броју.

Данас имамо четрдесетак српских фирми овде у Русији. То доста говори о томе да интерес постоји. Постоји и потражња, дакле и са једне и са друге стране имамо раст. То говоре и бројке. Погледајте: у години у којој је извоз из Србије мање-више стагнирао у свим сегментима, у сегменту пољопривреде извоз је порастао за 67%. Дакле, не ради се о порасту, него о скоку извоза српских прехрамбених производа у Русију.

Српски медији су крајем прошле године изнели податке о томе да Србија, уместо да увећа извоз у Русију, сада са Русијом бележи трговински дефицит. Можете ли да прокоментаришете те наводе?

Србија ће увек бележити трговински дефицит са Русијом уколико не будемо пронашли нафту и гас. Та ситуација се, наравно, неће променити. Друга је ствар да ли наш извоз расте и у којим сегментима. Као што сам већ рекао, у поређењу са 2013. бележимо раст од скоро 70% у извозу прехрамбених производа.

Као што је познато, после ембарга које је Русија увела земљама ЕУ и САД као одговор на санкције, разне земље су се потрудиле да заузму упражњено место на руском тржишту прехрамбених производа. Србија је била један од кандидата, али се нашла под великим притиском ЕУ да шансу не искористи. Да ли се српска влада добро снашла у датој ситуацији? Да ли је Србија учинила све што је могла?

Ја мислим да је можда мало претерано говорити о притиску да се та шанса не искористи. Нисам доживео никакав спољни притисак од било кога да Србија не треба да искористи шансу коју има. Србија није увела санкције Руској Федерацији, има доста разлога за то. Српска влада је по том питању у сталном дијалогу са својим партнерима у ЕУ.

Друго је питање да ли смо у довољној мери искористили ту шансу. Ја мислим да то једноставно зависи од тога колико смо спремни, колико је наша привреда у могућности да неке ствари уради. Дакле, наша је ствар да се боље организујемо и да понудимо руском тржишту оно што му треба. И то је задатак за наше компаније. Знате, када се повежете са партнером у Русији, када дођете на тако велико тржиште, морате да размишљате како опстати и увећавати конкурентност. Зато је сарадња са Русијом добра за српску економију.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“