Русија се суочила са рекордним одливом капитала и инвестиција

Према подацима Централне банке РФ, током прошле године одлив капитала из Русије износио је 151 милијарду долара. Ради поређења наводимо да је 2013. износио 61 милијарду долара. Чак је и кризне 2008. овај показатељ био знатно нижи – 133,6 милијарди долара.

Овакве бројке нису успели да предвиде чак ни стручњаци. Министарство финансија је прогнозирало да ће одлив капитала прошле године износити 90-100 милијарди долара, док је Централна банка предвиђала 128 милијарди.

Централна банка наводи да је до одлива капитала дошло због раста девизних депозита и гашења спољног дуга руског приватног сектора уз ограничену могућност рефинансирања због санкција.

Међутим, највећу ставку у одливу капитала проузроковали су сами руски грађани. Становништво Русије је 2014. откупило рекордних 34 милијарде долара, при чему највећи део у четвртом кварталу. Ради поређења наводимо да су 2008. руски грађани откупили 24 милијарде долара. „Током последњих неколико година приходи становника Русије су порасли, а рубља је и даље остала осетљива на флуктуацију девизног курса, и зато је логично да су у условима девалвације рубље грађани почели да купују девизе“, објашњава заменик начелника Центра за економске прогнозе „Гаспромбанке“ Максим Петроневич. Уосталом, треба узети у обзир да су сва ова средства фактички остала у земљи, а да се само променила структура штедње приватних лица, истиче Александар Абрамов из Центра за анализу финансијског система Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС).

Прогноза за 2015.

Централна банка за 2015. прогнозира одлив капитала на нивоу од 118 милијарди рубаља. Према процени стручњака, све ће зависити од даљег развоја ситуације у вези са санкцијама, ценом нафте и стабилношћу рубље.

„Цена нафте се највероватније неће вратити на ниво од 100 долара за барел, што значи ниски девизни прилив. Осим тога, стање руске економије се значајно погоршало. Одлив капитала ове године ће бити преко 100 милијарди долара“, сматра Јелизавета Белугина, руководилац аналитичког одељења брокерске компаније FBS.

Центар за економске прогнозе „Гаспромбанке“ предвиђа да ће 2015. одлив капитала бити између 100 и 130 милијарди долара, од којих ће 50-80 милијарди долара бити исплате спољних дугова.

Стране инвестиције у минусу

Директне стране инвестиције су од почетка 2014. практично престале да долазе у Русију, о чему сведоче подаци Централне банке. Коначна цифра за ову годину још увек није објављена. Према подацима за три квартала 2014. одлив страних инвестиције је 21,7 милијарди долара.

Колико новца је Русија изгубила због санкција?
Укупни губици Русије настали услед увођења геополитичких санкција износе 40 милијарди долара. Русија губи још око 90-100 милијарди долара годишње због пада цена нафте за 30%. Ипак, према речима руских стручњака, раст инфлације и девалвација рубље могу се сматрати индиректним последицама санкција.

Одлив је утицао на све секторе који су раније редовно добијали директне стране инвестиције и то без изузетка, а то су сектор нафте и гаса, металургија, трговина, пољопривреда и инвестиције у некретнине.

„Данас делују директне и индиректне забране инвестирања у Русији, појавили су се проблеми са поверењем западних партнера према неким пројектима у нашој земљи“, објашњава Алексеј Абрамов из лабораторије за анализу институција и финансијских тржишта РАНХиГС.

Тако су због захлађења руско-немачких односа смањене инвестиције у руску машиноградњу и фармацеутску индустрију. „Многе немачке компаније су почеле да обустављају инвестиционе пројекте у Русији, 41% компанија је успорио инвестиције“, објашњава Јелизавета Белугина из FBS. „Осим тога, због санкција је страдао енергетски сектор: у децембру 2014. пропала је размена актива између ‘Гаспрома’ и највећег хемијског концерна BASF, која је припремана од 2011“, додала је Белугина.

„Обустављање директних инвестиција у условима спољнополитичке неизвесности је нормална појава“, сматра заменик начелника Центра за економске прогнозе „Гаспромбанке“ Максим Петроневич. Међутим, према речима аналитичара, с тачке гледишта фундаменталних фактора, у Русији се ништа није променило. „Тржиште је као и раније велико, електрична енергија је јефтина као и раније. Зато, по мом мишљењу, постоје сви предуслови да компаније развијају производњу у Русији“, истакао је Петроневич.

Росијскаја газета. Сва права задржана.