Русији предстоји скраћивање буџета

Процењује се да ће руски буџет 2015. бити мањи за 3 билиона рубаља (46 милијарди долара) од укупно 15 билиона рубаља (230,2 милијарде долара) колико је било планирано, између осталог и због пада цена енергената. То је на Гајдаровом економском форуму у Москви изјавио министар финансија Антон Силуанов. По његовим речима, министарство припрема смањење трошкова за 10% са циљем да задржи дефицит на нивоу 2-3% бруто домаћег производа. Смањење трошкова, међутим, неће важити за социјална давања и националну безбедност, јер су то приоритетне ставке.

Смањење расхода

„Пад цена нафте за преко 50% је прилично интензивна динамика, с тим што је највећи део тог процеса ипак прошао, а исто важи и за девизни курс“, изјавила је на Гајдаровом форуму заменица директора Централне банке Ксенија Јудајева. По њеним речима, економији је потребно време да се прилагоди тој ситуацији. „Руска економија треба да се адаптира новом систему, и што брже прођемо кроз период адаптације, брже ћемо покренути потенцијал који ће омогућити економији да се развија у новим условима“, додала је Јудајева.

Колико новца је Русија изгубила због санкција?
Укупни губици Русије настали услед увођења геополитичких санкција износе 40 милијарди долара. Русија губи још око 90-100 милијарди долара годишње због пада цена нафте за 30%. Ипак, према речима руских стручњака, раст инфлације и девалвација рубље могу се сматрати индиректним последицама санкција.

Против смањења расхода буџета на Гајдаровом форуму се изјаснила Татјана Голикова, председница Рачуноводствене коморе, главног органа финансијске контроле у Русији. „Најсврсисходније је не предузимати кораке у правцу корекције буџета у првом кварталу 2015“, изјавила је Татјана Голикова. По њеним речима, подаци са терена о реализацији буџета током 2014. сведоче да је и поред свих потешкоћа буџет имао додатне приходе. „То је ресурс који омогућава да се буџет потпуно слободно реализује на почетку финансијске године“, изјавила је председница Рачуноводствене коморе, додавши да је за осигурање буџета формиран и кризни фонд. Први квартал је такође потребан да се добију објективни подаци о показатељима економског развоја током 2014“, сматра Татјана Голикова. Штавише, по њеним речима, расходи се не могу смањивати подједнако у свим правцима без смањења трошкова који се издвајају за националну безбедност. Конкретно, председница Рачуноводствене коморе сматра да сваку прерасподелу треба ускладити са структуром буџета. „У овом тренутку је структура федералног буџета таква да на јавне расходе и националну безбедност одлази 76% трошкова“, изјавила је Голикова. Тако ће, по њеним речима, кресање осталих буџетских ставки у Русији довести до још већег несклада, тј. повећања разлике у корист трошкова за издржавање непроизводних сектора: одбране, правосуђа, државне управе и државног апарата.

Алтернативна решења

По речима експерата, у сваком случају неће бити лако смањити буџет. „Министарство финансија води рачуна о реализацији буџета и сматра да га треба кресати, и да то није најгора варијанта, јер је алтернатива повећање прихода, а то се може извести само већим пореским оптерећивањем грађана и бизниса“, каже главни аналитичар инвестиционе компаније UFS Иља Балакирев. По његовим речима, у таквој ситуацији остаје само кресање расхода. „Ако је циљ да се одржи ниво благостања грађана, онда би било логично одустати пре свега од сумњивих пројеката попут освајања Арктика или повећања државних наруџбина на пољу војне индустрије“, сматра Балакирев. Са друге стране, по његовим речима, управо је војна индустрија остварила напредак када је реч о замени увоза домаћом производњом, тако да је повећање расхода у том правцу заправо стимуланс за замену увоза, и то у високотехнолошком сектору.

Штавише, како истиче аналитичар инвестиционог холдинга „Финам“ Антон Сороко, расходи на одбрану су у Русији током последњих година постали стратешка ставка, и то је политичка одлука коју финансијске власти немају могућност да измене. Па ипак, по његовим речима, тај корак треба диференцирати тако да се не смањује финансирање образовања и медицине. „Са гледишта једног и другог приступа било би разумно побринути се за питање повећања ефикасности тих расхода, тј. за већу исплативост сваке утрошене рубље“, додаје Иља Балакирев.

Росијскаја газета. Сва права задржана.