Утицај одлуке ОПЕК-а на руску економију

02. децембар 2014. Алексеј Лосан
Одлука Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) да квоте за производњу нафте током наредних шест месеци задржи на нивоу од 30 милиона барела дневно довела је до пада цена енергената, као и до наглог пада курса рубље. Вредност руске валуте је већ достигла историјски минимум у односу на долар и евро.
На састанку са Патриком Пујанеом, новим директором нафтног гиганта „Тотал“ (28. новембра), председник РФ Владимир Путин изјавио је да решење ОПЕК-а не представља опасност за Русију. Извор: Reuters.
На састанку са Патриком Пујанеом, новим директором нафтног гиганта „Тотал“ (28. новембра), председник РФ Владимир Путин изјавио је да решење ОПЕК-а не представља опасност за Русију. Извор: Reuters.

Одлука ОПЕК-а да квоте за производњу нафте током наредних шест месеци задржи на нивоу од 30 милиона барела дневно довела је до пада цена енергената, као и до наглог пада курса руске рубље. Након петочасовних преговора, који су одржани 27. новембра 2014. у седишту ОПЕК-а у Бечу, чланице нафтног картела нису успеле да се договоре око пружања подршке цени нафте на светском тржишту. Осим тога, ОПЕК није најавио чак ни да ће увести строжу контролу над производњом нафте изнад одређених квота, која је у октобру 2014. износила 250 хиљада барела дневно.

Цене нафте су након одлуке ОПЕК-а пале за 7,21% и достигле 72,52 долара по барелу, што је минимална вредност од 2010, док је вредност рубље у односу на долар и евро пала за 10%. „Одлука ОПЕК-а да не смањује производњу подржава дизбаланс који постоји на тржишту нафте. Ситуација се заоштрила откако је знатно повећана понуда сировина, због пораста експлоатације нафте из уљног шкриљца“, објашњава главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS Алексеј Козлов. Зато се, према његовим речима, после доношења одлуке ОПЕК-а да не смањује квоте може очекивати значајан пад цена „црног злата“.

Цене нафте

Цене нафте су након одлуке ОПЕК-а пале за 7,21% и достигле 72,52 долара по барелу, што је минимална вредност од 2010, док је вредност рубље у односу на долар и евро пала за 10%.

„Даљи пад цена нафте је могућ, али треба узети у обзир да у свету готово да више нема оних којима то одговара. Актуелне цене нафте већ сада доводе у питање будућност хиљада запослених у америчкој нафтној индустрији“, каже Владислав Грињко, предавач на Институту за економију природног монопола Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). По мишљењу Алексеја Козлова, у будућности ће кретање цена „црног злата“ и даље зависити од односа између понуде и потражње. Између осталог, предвиђа овај стручњак, главни фактори који утичу на однос између понуде и потражње су висок ниво понуде услед пораста производње нафте из уљног шкриљца, као и значајно смањење количине нафте са високом производном ценом. На тај начин би се тржиште фосилних горива могло стабилизовати на цени од 68-75 долара за барел северноморске нафте типа Brent, додаје овај стручњак.

Одређени број чланица ОПЕК-а изражава отворено или прикривено незадовољство због одлуке која је донета на последњем заседању организације у Бечу, каже Владислав Грињко. Према његовим речима, пад цена нафте ће највише осетити Венецуела, Либија, Еквадор, Оман, Иран, Ирак, Алжир, Бахреин и Јемен. „Није искључено да ће неке од чланица покушати да се договоре између себе у неформалним преговорима и да заједно смање понуду нафте на тржишту. То би могло довести до оснивања организације која би била алтернатива ОПЕК-у, као и до раста цена нафте“, сматра Грињко.

Притисак на рубљу

Од нивоа цена нафте зависи прилив у руски буџет. „Прилив у руски буџет 50% зависи од прихода од нафте и гаса. Слабљење рубље ће омогућити да се прилив изражен у рубљама одржи на истом нивоу упркос паду цена нафте“, сматра Алексеј Козлов. Према његовим речима, слабљење руске валуте је очекивана реакција тржишта при смањењу цена фосилних горива. „Рубља се сада котира нереално ниско, ако се погледа њена куповна моћ. Њен курс не одговара оним фундаменталним параметрима који важе у економском и финансијском систему Русије“, каже Владислав Грињко. Према његовим речима, буџет РФ је 2014. у периоду од јануара до септембра остварио прилив са суфицитом од 2% бруто домаћег производа. „Бележи се раст показатеља у индустрији, а о здравом стању привреде сведочи и чињеница да је у Русији ниво незапослености један од најнижих у свету – мање од 5%, док је у великим градовима само пар процената“, сматра Владислав Грињко. Према његовим речима, ефекат скривене фактичке незапослености у потпуности је надомештен постојећом скривеном запосленошћу. Осим тога, Грињко сматра да је показатељ позитивних привредних кретања и повећање броја имиграната. Наиме, само према званичним подацима, у Русији живи преко 11,8 милиона страних држављана, од којих се већи део бави привредном делатношћу.

Уосталом, по мишљењу водећег економисте компаније „Финам Менеџмент“ Дмитрија Баранова, одлука ОПЕК-а би врло брзо могла бити занемарена и у том случају ће цене нафте почети да расту. „Руска привреда, осим тога, зависи од сувише великог броја фактора да би одлука ОПЕК-а могла на њу да изврши снажан утицај. Зато не треба очекивати да ће се ова одлука значајније одразити на Русију“, сматра Баранов.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!