Санкт Петербург као центар руско-српске сарадње

У децембру се у Северној престоници одржава Други међународни конгрес „Санкт Петербург и словенски свет“. Показатељи економске сарадње Србије и Санкт Петербурга показују стабилан раст, док стручњаци указују и на велике перспективе у области туризма.
Георгиј Полтавченко, губернатор Санкт Петербурга. Извор: Прес-фото.

У Санкт Петербургу ће се од 7. до 10. децембра 2014. одржати Други међународни конгрес „Санкт Петербург и словенски свет“, значајна међународна манифестација, која има за циљ развој мултилатералног дијалога међу словенским градовима Европе. На конгресу ће учествовати челници градских управа, представници културе и предузетници из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Пољске, Словачке, Словеније и Чешке.

Учесници конгреса ће имати прилику да у оквиру двеју секција — културне и пословне — размотре актуелна питања културне политике и економског развоја својих градова, да одрже презентације, пронађу перспективне области сарадње и успоставе корисне контакте.

Према замисли организатора, овакав формат треба да пружи подршку не само развоју билатералне сарадње између Санкт Петербурга и градова учесника, него има и шири задатак — да буде платформа за квалитетан дијалог међу свим учесницима конгреса и да на тај начин поспеши удруживање и ширење словенских култура, приближавање и разумевање међу словенским народима, очување и богаћење заједничког наслеђа. Теме које су понуђене за разматрање показују широк спектар могућих заједничких интереса. Очекује се да стручњаци представе искуство својих градова у сфери развоја и подршке малим и средњим предузећима, искуство стварања инструмената за стимулисање економије (специјалне економске  зоне,  технолошки  паркови, индустријске зоне, оснивање кластера), достигнућа у области туризма, најуспешније културне пројекте и примере развоја креативне индустрије.

Споразумевање  —  основа  сарадње

Катедра за словенску филологију је једна од најстаријих на Санктпетербуршком државном универзитету. Следеће године ће прославити 180 година постојања. Данас се на њој може студирати српски, бугарски, пољски, словачки, украјински, хрватски и чешки. Катедра има основне и постдипломске студије. Осим тога, српски, бугарски и други словенски језици предају се у Санкт Петербургу и у неким средњим школама, на пример у Школи бр. 479 („Школа словенских култура“) и у Школи бр. 595 („Школа словенске духовности и културе“).

Размена савремених иновативних пракси уз ослањање на језичку и културну блискост учесницима ће омогућити квалитативно виши ниво сарадње. Стога није случајно што је одржавање првог форума „Санкт Петербург и словенски свет“ уприличено прошле године поводом обележавања 1150 година од почетка просветитељске делатности браће Ћирила и Методија. Како је тада на церемонији отварања првог конгреса истакао губернатор Санкт Петербурга Георгиј Полтавченко, „за 300 милиона становника наше планете словенски језици су матерњи. Ми имамо заједничко порекло и то треба да памтимо.“

Северна престоница и Србија

Уопште узев, показатељи економске сарадње између Србије и Санкт Петербурга показују стабилан раст. Тако се 2013. обим спољне трговине Санкт Петербурга са Србијом повећао за 17% у поређењу са претходном годином, и износио је 85,6 милиона долара, од чега се 11,3 милиона долара односи на извоз у Србију, а на увоз 74,2 милиона (увоз се у поређењу са претходном годином повећао за 23%). Увозили су се воће (35%), електричне машине и опрема (10%), алуминијум и производи од алуминијума (8%), производи од поврћа и воћа (6%), бродови, чамци и пловни објекти (4%) и друга роба. Инвестиције у привреду града почетком 2013. износиле су 40,4 милиона долара.

Сматра се да је перспективни правац развоја сарадње област туризма, између осталог и верског туризма. Долазак већег броја туриста у Санкт Петербург очекује се и у вези са одржавањем утакмица Светског првенства у хокеју (2016)и Светског првенства у фудбалу (2018). Како би град могао да прими све посетиоце, већ данас се ради на припреми потребне инфраструктуре.

Центар образовања и иновација

У Санкт Петербургу се налази преко 320 научних организација и преко 90 руских високошколских установа. Северна престоница поседује и специјалну инфраструктуру намењену развоју иновација, на пример, пословне инкубаторе „Ингрија“ и „Кристал“. Санкт Петербург је један од лидера у Русији по реализацији кластерског приступа у индустрији. У граду успешно функционишу кластери аутомобилске, фармацеутске и радиоелектронске индустрије, кластер бродоградње, као и сектор IT технологија.

Санкт Петербург се показао и као добро место за одржавање великих конгресних догађаја: Петербуршког међународног економског форума (ПМЕФ), Санктпетербуршког међународног иновационог форума, Санктпетербуршког међународног културног форума итд. Званичне делегације из Србије учествовале су на ПМЕФ-у 2008. и 2009. Данас Северна престоница у оквиру конгреса „Санкт Петербург и словенски свет“ успоставља сарадњу на нивоу градова са Новим Садом, Новим Пазаром и Врањем.

Интересовање инвеститора

Као други по величини град у Русији, Санкт Петербург је први пут претекао Москву на ранг-листи глобалних финансијских центара „Global Financial Centres Index“, коју израђује финансијска компанија за консалтинг „Z/Yen Group“. Према овом истраживању, објављеном крајем септембра 2014, Санкт Петербург је напредовао за шест позиција на ранг-листи глобалних финансијских центара и достигао 72. место, док је Москва, напротив, пала на 80. позицију. Рејтинг се заснива на пет параметара: услови за бизнис, финансије, инфраструктура, људски ресурси и репутација. Санкт Петербург је постао лидер међу регионима, што се одразило на обим страних инвестиција.

Петербуршке власти нуде значајне олакшице инвеститорима који су заинтересовани да улажу у регион. Између осталог, градска управа је обећала да ће за предузећа увести повољан порез на земљиште, као и пореске олакшице за IT компаније и компаније у сфери туризма. „Ми стварамо све неопходне услове како би у наш град, који има низ геополитичких предности, дошле водеће домаће и стране компаније. Петербург је отворен за сарадњу. У нашем портфолију данас има много пројеката чија би реализација била једнако повољна и за град и за наше партнере инвеститоре“, изјавио је за „Руску реч“ губернатор Полтавченко.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“