Шта је потписано у Београду, а шта није

Током посете руског председника Владимира Путина Београду 16. октобра 2014. потписано је седам споразума, меморандума и протокола.

Стручњаци сматрају да споразум о војнотехничкој сарадњи, споразум о реадмисији и протокол о његовом спровођењу, споразум о узајамној заштити тајних података, споразум о размени података о царинској вредности робе и меморандум о разумевању у области енергетске ефикасности представљају оквирне и начелне договоре.

Знатно конкретнији споразуми су потписани између „Железница Србије“ и „РЖД Интернешнел“, ћерке компаније РЖД, руског гиганта у сфери железничког саобраћаја. Према речима начелника одељења за аналитику Инвестиционе компаније „Русс-Инвест“ Дмитрија Беденкова, може се рећи да су најзначајнија два споразума о сарадњи на пољу изградње и модернизације железничке инфраструктуре у Србији. Српска страна ће, између осталог, добити 27 руских дизел моторних возова „Ласта“. Испорука возова биће реализована на основу руског државног извозног кредита вредног 800 милиона долара, о којем су се министри финансија двеју земаља договорили још у јануару 2013. Први возови ће стићи у Србију за 15 месеци.

У Србији се већ користи 12 возова овог типа: они су били произведени специјално за пруге европске ширине. Осим тога, Србија и Русија су потписале и споразум о реконструкцији три деонице трансевропског железничког коридора.

Не само возови

Осим испоруке дизел моторних возова, програм сарадње обухвата изградњу и електрификацију 16 km другог колосека пруге Београд–Панчево, реконструкцију шест деоница трансевропског железничког коридора, као и обнову постојећег и изградњу другог, новог колосека на деоници Стара Пазова – Нови Сад. Поред тога, руски железнички стручњаци треба да реконструишу деоницу пруге Београд–Бар укупне дужине 200 km. Ови споразуми су део опсежног програма експанзије РЖД у Европи, што је стратегија коју руска компанија доследно спроводи.

Низ споразума се односи на енергетску сферу: српска страна ће добити нове испоруке гаса у замену за плаћање дугова. Конкретно, Русија и Србија су потписале споразум о испорукама Београду до 5 милијарди кубних метара природног гаса годишње — до 2021. „Потписивањем овог споразума Србија је за себе обезбедила дугорочно снабдевање природним гасом и стабилност испорука током следећих 10 година. То је још један корак у јачању односа између Србије и Русије, која је један од наших главних спољнополитичких партнера“, изјавио је после потписивања докумената министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

Гас који се испоручује Србији намењен је искључиво за потрошњу на домаћем тржишту. У додатном протоколу српска страна гарантује да ће до краја 2014. исплатити дуг од 40 милиона долара за гас који је Србији испоручен 1990-их. Осим тога, у најскорије време треба да почну радови на изградњи српске деонице гасовода „Јужни ток“. Како је изјавио шеф руске државе Владимир Путин, реализација овог пројекта би Србији донела преко 2 милијарде евра нових инвестиција, као и суштинско јачање енергетске безбедности земље.

Општи утисак

„Међудржавни договори пре свега пружају могућност да се на нивоу корпоративног сектора води даљи дијалог, посебно када се ради о државним компанијама. Отвара се могућност размене технологија и покретања узајамних инвестиција“, каже Антон Сороко, аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ. Према његовим речима, када се ради о споразумима који ће довести до реалне финансијске размене, треба споменути договор о реконструкцији железничке мреже — вредност споразума је 150 милиона долара.

Шта је остало нерешено

Више о руско-српским односима

„Србија је одувек била поуздан савезник Русије. У тешкој кризи Београд је принуђен да тражи подршку“, сматра главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS Алексеј Козлов. Према његовим речима, посета Владимира Путина Београду уприличена је у правом тренутку како би руско-српски односи добили нови подстицај. „У целини, сусрет делегација наших двеју земаља је прошао у позитивном духу и у будућности се може рачунати на повећање постојећег обима сарадње, барем на основу споразума склопљених у Београду“, сматра Сороко.

Међутим, по мишљењу стручњака, извесни елементи српско-руских пословних односа нису разматрани. Између осталог, руска страна је планирала да издејствује преиспитивање режима опорезивања компаније НИС, у којој контролни пакет акција припада руској компанији „Гаспром њефт“. Осим тога, како је за руску информациону агенцију ТАСС изјавио помоћник председника Русије Јуриј Ушаков, није решено ни питање дуга неких српских државних предузећа према НИС-у. „Руководство Србије нам је обећало да ће решити ту ситуацију, али засад обећање није испуњено. Крајем лета ове године у Србији је почела истрага околности под којима је дошло до приватизације ове компаније“, додао је Ушаков.

Према подацима руске стране, „Гаспром њефт“ је у модернизацију НИС-а до сада уложио преко 2 милијарде долара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.