Русија и Кина потписале 38 споразума

Потписано је укупно 38 билатералних споразума на међувладином и међукорпоративном нивоу. То је, по речима руског премијера Дмитрија Медведева, рекордан број. Потписивање импресивног броја докумената уприличено је поводом посете премијера Државног савета Народне Републике Кине Ли Кећенга Москви.

Финансије

Један од блокова споразума који има суштински значај односи се на финансије. Руске банке против којих су САД и ЕУ увеле санкције добиле су кредитне линије од Извозно-увозне банке Кине. Тако су банка ВТБ и Банка за развој и спољноекономску делатност „Вњешекономбанк“ склопиле оквирне споразуме о кредитима у вредности од 2 милијарде долара по уговору. Средства могу бити искоришћена за финансирање увоза робе из Кине.

Цена повезивања Русије и Кине
Најновији догађаји у Европи само су убрзали зближавање Русије са Кином. Као највећи потрошач енергије на свету Кина је крајње привлачна за извознике енергената. Међутим, у дугорочнијој перспективи окретање Кини може да кошта Русију њене улоге самосталног играча у светској политици.

„За руске банке које су изгубиле западно финансирање то је, свакако, велики добитак“, сматра аналитичар агенције „Инвесткафе“ Михаил Кузмин. „Од ових средстава банке, наравно, неће моћи да враћају девизне кредите, али зато сопствена ослобођена средства (замењена кинеским кредитима) оне могу да усмере на нужне трошкове и друге пројекте. То значи да можемо рећи да је у извесном смисли дошло до замене финансирања“, објашњава Кузмин.

„Кредити у вредности од 4 милијарде долара неће бити алтернатива западном финансирању руске економије, јер је тај новац, пре свега, намењен за куповину робе у Кини“, каже Александар Абрамов, водећи научни сарадник Центра за анализу финансијског система Руске академије народне привреде и државне администрације (РАНХиГС).

Још један оквиран споразум о финансирању са Извозно-увозном банком Кине склопила је руска пољопривредна банка „Россељхозбанк“, на коју се такође односе западне санкције.

Осим тога, Централна банка Русије и Народна банка Кине су потписале споразум о валутном свопу на три године. Своп-линија се односи на износ од 150 милијарди јуана. Како се наводи у саопштењу Централне банке РФ, то је учињено „са циљем да се створе услови за даљи развој билатералне трговине и узајамних инвестиција између РФ и НРК“. Важно је схватити да то није кредит, него само услови за размену валута. У суштини, централне банке обеју земаља су се договориле да у наредне три године мењају националне валуте по фиксном курсу у укупном износу од 150 милијарди јуана.

Ова мера је примењена пре свега како би се избегла прекомерна волатилност, тј. колебљивост, јуана. Други циљ је да се обезбеди стабилност за бизнис. „Споразум са Кином омогућава крупном бизнису да нормално функционише. Предузетници сада знају да са Кином могу без проблема да реализују сва плаћања и да за месец дана неће доћи до промене курса“, објашњава аналитичар Ана Кокорева из брокерске компаније „ALPARI“.

Гас

У гасној сфери нису потписани спектакуларни споразуми. У оквиру ове посете потписан је само међувладин споразум о гасу. Он је одавно припреман и неопходан је како би званично ступио на снагу уговор о источној маршрути за транспорт гаса који су „Гаспром“ и CNPC раније потписали (гасовод „Снага Сибира“, 38 милијарди кубних метара током 30 година).

Кина је, с друге стране, покренула питање заједничког пословног подухвата са Русијом у вези са течним природним гасом. Како се наводи у саопштењу нафтне компаније „Росњефт“, „‘Росњефт’ и кинеска гасна компанија CNPC ће анализирати могућност покретања заједничких пројеката у вези са течним природним гасом, укључујући могуће испоруке руског течног природног гаса у Кину“. Ни државни чиновници, ни учесници тржишта нису желели да тумаче ово саопштење. „Не знам може ли се говорити о томе да кинеска страна жели да учествује у изградњи фабрике за производњу течног природног гаса. Највероватније се ради о испорукама течног природног гаса из фабрике на Сахалину, коју тренутно заједнички граде ‘Росњефт’ и ‘Exxon Mobile’“, сматра аналитичар агенције „Инвесткафе“ Григориј Бирг. Према његовим речима, Кини би то, као прво, донело диверзификацију испорука. То јест, осим „Гаспрома“, који ће јој продавати гас из гасовода, Кина би на тај начин добила још једног снабдевача. Као друго, на тај начин се постиже и диверзификација начина транспорта гаса.

Руске железнице (РЖД)

Још један значајан правац будуће сарадње је изградња брзих пруга. Тим поводом стране су потписале меморандум о сарадњи. Кинески партнери „Руских железница“ су спремни да кофинансирају пројекат изградње брзе пруге Москва-Казањ у вредности од преко 1 трилиона рубаља, као и да производњу возова за брзе пруге локализују у Русији.

Немачка компанија „Siemens“ и француска „Alstom“ такође желе да се прикључе пројекту изградње брзих пруга. У Кини постоје две велике компаније које су специјализоване за производњу возова: „China CNR Corporation“ (СNR) и „China South Locomotive & Rolling Stock Corporation“ (CSR). Пројекат изградње брзе пруге предвиђа висок ниво локализације производње у Русији (преко 50%). Производна база за Кинезе би могла бити фабрика у којој „Siemens“ заједно са руском компанијом „Синара“ већ производи брзе возове „Ласта“, преноси Интернет издање „РосБизнесКонсалтинг“ (РБК), позивајући се на извор из РЖД.

Росијскаја газета. Сва права задржана.