Како је Русија надокнадила производе чији је увоз забрањен

Произвођаче прехрамбених производа који су обухваћени руским санкцијама замениле су углавном компаније из Србије, Грузије, Јерменије и земаља Латинске Америке. Управо оне су имале користи од забране увоза прехрамбених производа у Русију из замаља које су против ње увеле санкције. Ово је показало истраживање Федералне царинске службе Русије (ФТС), а преноси руски пословни лист „РБК-Daily“. Списак производа чији је увоз у Русију током ове године забрањен објављен је 7. августа. На њему се налази роба из САД, Канаде, Европске уније, Норвешке и Аустралије: месо, риба, млеко, кобасице, воће и поврће, коштуњаво воће и друге врсте прехрамбених производа.

Нови снабдевачи

„Највише користи [од забране увоза прехрамбених производа] имале су Турска, Јерменија, Грузија и земље Латинске Америке. Не треба заборавити ни на домаће произвођаче који су сада интензивирали своју инвестициону политику како би могли да заузму упражњене делове тржишта“, објашњава Алексеј Козлов, главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS. Према његовим речима, уопште узев, за већину производа брзо су пронађене алтернативе, али услед тога је дошло до једнократног повећања набавних, а самим тим и продајних цена. Према речима аналитичара инвестиционог холдинга ФИНАМ Антона Сорока, од санкција које је увела Русија највише су профитирале Турска, Израел, земље Африке, Јужне и Централне Америке и Нови Зеланд. „Због забране увоза у Русију производа из Европе и Америке на добитку су и руски произвођачи прехрамбених производа. Па ипак, произвођачи из Русије не могу да надоместе потребне количине нити сав асортиман производа који недостају“, каже овај стручњак.

Хоће ли се Србија одржати на више столица?
Израз „седети на више столица“ у последње време се пречесто користи. Међутим, садашња ситуација са Србијом и ембаргом који је Русија увела на европске прехрамбене производе представља онај случај када је овај израз сасвим на месту. Да ли ће Србија успети да се успешно извуче из ситуације у којој не жели да се одрекне ни „европског пута“ ни примамљиве могућности да увећа свој извоз у Русију - упркос опомени коју је добила из Брисела?

Према подацима којима располаже ФТС, дужичасту пастрмку из Финске и Норвешке заменили су производи из Русије, а мраморну говедину из Аустралије уругвајска говедина. Велики руски трговински ланац „Океј“ склопио је споразум о директној набавци воћа и поврћа из Турске. Према подацима ФТС, алтернатива није пронађена за јагодичасто воће из Пољске, Грчке, Шпаније и Холандије, за шпаргле из Белгије и Француске, као ни за канадске гамборе.„Код нас се мало шта променило због санкција. Увоз свињског меса је од марта дефакто под ветеринарском забраном, тако да се од марта бележи пораст цена. У нашем сектору није могуће нагло повећање понуде што се тиче количина, јер се ради о ‘живим’ производима са одређеним роковима раста и узгојним циклусима“, изјавио је за „Руску реч“ Александар Костиков, представник компаније „Черкизово“, једног од највећих руских произвођача меса.

Списак губитника

Све у свему, према подацима ФТС, увоз прехрамбених производа и сировина за њихову производњу из иностранства (не рачунајући земље бившег Совјетског Савеза), изражено у новчаној вредности, смањен је за 7,5% у поређењу са истим периодом 2013. Увоз млечних производа пао је за 57%, свињског меса за 45%, поврћа за 44%, живинског меса за 39%. Једини производ са списка санкционисаних производа који је забележио пораст увоза је говедина: у августу је увезено за 47% више ове врсте меса.

Према резултатима истраживања Центра за међународну трговину у Москви, удео земаља које су се нашле под ембаргом у целокупном увозу робе са списка санкционисаних производа износио је нешто преко 37%, при чему је 30% ове робе долазило из земаља ЕУ. Из САД је долазило 4% испорука, из Канаде 2%, а из Аустралије и Норвешке по 1%. Укупни потенцијални губици свих земаља процењују се на 8,3 милијарде долара. Према подацима истраживања, губици земаља чланица ЕУ могли би досећи 6,9 милијарди долара. Највеће губитке вероватно ће претрпети Пољска, у којој би трговински дефицит, када се у обзир узму санкције, могао да порасте за 52%. Иза Пољске следи Литванија, у којој су испоруке у Русију чиниле око 4% укупног извоза. Због тога би погоршање салда њеног трговинског биланса могло износити 47% (до 3,8 милијарди долара). Трећа међу највише погођеним земљама је Финска, код које се вероватни пад салда трговинског биланса процењује на 12% (до 3,4 милијарде долара). Притом ће финансијски највише бити оштећени произвођачи сирева и свињског меса, наводи се у истраживању Центра за међународну трговину.

Росијскаја газета. Сва права задржана.