Цена повезивања Русије и Кине

Почетак изградње гасовода „Снага Сибира“, изјава Владимира Путина да је Русија спремна да пусти кинеске инвеститоре у Ванкорско налазиште, спремност „Гаспрома“ да већ у новембру потпише споразум о извозу гаса у Кину тзв. западном маршрутом – све су то докази нове фазе у преоријентисању руских спољноекономских веза на Исток. Чињеница да је Русија укинула ранија политичка ограничења кинеским инвеститорима у погледу приступа експлоатацији нафте и гаса логична је последица конфронтације са Западом.

Важно је схватити да би Русија у сваком случају предузела већину поменутих корака. Кина је већ сада највећи потрошач енергије на свету, а њен бруто домаћи производ по глави становника још увек је за преко 50% мањи од руског. Дакле, Азија је будућност за извознике енергената, а Европа је већ прошлост, с обзиром на низак темпо њеног економског раста.

Москва реализује своју „азијску доктрину“
Потписивањем великог броја енергетских и других договора са Пекингом Москва реализује своју „азијску доктрину“. Ови уговори су симбол изузетно велике промене у позицији Русије — њеног повратка у азијско-тихоокеански регион, што је Владимир Путин најавио пре две године за време одржавања самита Азијско-тихоокеанске сарадње у Владивостоку.

Међутим, у мирнодопским условима преоријентисање на Исток одвијало би се спорије и било би праћено сложеном политичком игром уз учешће ЕУ, САД и Јапана, а Русија би покушавала да сачува максималну слободу деловања, ограничавајући присуство кинеског капитала у свом енергетском сектору. Такво преоријентисање би имало другачији карактер и другачије последице.

Исфорсирана изградња скупих цевовода према Кини у комбинацији са дозвољавањем Кинезима да приступе стратешким сировинским активама не спада у домен економије, него у домен глобалне политике и стратегије.

Серија важних руско-кинеских енергетских споразума, који су већ потписани или ће бити потписани током ове године, уствари је ређање фигура пред почетак предстојећег великог окршаја у борби за нови светски поредак.

Стране ће бити везане скупом инфраструктуром цевовода, али то није једини моменат. У контексту раскида веза између Русије и Европе, као и погоршавања кинеско-америчких односа, очигледно предстоји брз развој руско-кинеске индустријске кооперације. Промениће се ланац логистике, тако да после украјинске кризе више неће бити могуће вратити везе са Европом на претходно стање.

Русија ће захваљујући сарадњи са Кином вероватно моћи знатно да смањи економске трошкове новог хладног рата против Запада. Међутим, у дугорочнијој перспективи то може да је кошта улоге самосталног играча у светској политици.

Руски текст на порталу slon.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.