Девалвација рубље и санкције довеле до привредног раста

Упркос стагнацији бруто домаћег производа, у Русији се опажа необичан пораст индустријске активности. Према истраживањима банке HSBC и Института за економску политику „Јегор Гајдар“, у Русији се већ трећи месец заредом бележи пораст индустријске производње. „У складу са постојећом потражњом робе, засад бележимо позитивну динамику индустријске производње, упркос општој економској ситуацији и прогнозама стручњака“, наводи се у истраживању Института „Гајдар“.

Списак лидера

Показатеље су пре свега побољшале компаније из сфере машиноградње и металургије, које су повећале свој удео на домаћем тржишту услед забране увоза робе из Украјине, наводе аутори истраживања. Осим тога, у августу 2014. њима су се прикључили произвођачи из сфере прехрамбене индустрије, која се такође ослања на замену увозне робе домаћим производима. Међутим, замена увоза није могла да да ефекте већ у јуну 2014, него је, према подацима аналитичара, привредни раст последица догађаја из фебруара-марта 2014, то јест „меке“ девалвације рубље, до које је дошло почетком године.

Према речима главног аналитичара Инвестиционе компаније UFS Алексеја Козлова, на основу показатеља из августа може се закључити да постоји неколико узрока за пораст индустријске производње у Русији. „Први узрок је повећана потражња за производима металургије услед забране увоза из Украјине“, наводи аналитичар. Осим тога, према његовим речима, потражња за металима и другим производима металургије везана је за реализацију пројеката изградње гасовода, између осталог, „Јужног тока“ до Европе и „Снаге Сибира“ до Кине. „Други узрок је повећање државних наруџбина на пољу војне индустрије“, сматра Козлов. Као трећи узрок он наводи раст производње у оквиру прехрамбене индустрије и пољопривреде због нужне замене увоза домаћим производима.

Како тврди начелник Одељења за аналитику Инвестиционе компаније „РУСС-ИНВЕСТ“ Дмитриј Беденков, до раста производње дошло је захваљујући гранама прерађивачке индустрије. „Тако је током 7 месеци 2014. привредни раст у овим гранама износио 2,6% у односу на 0,8% у гранама екстрактивне индустрије“, објашњава стручњак. Према речима аналитичара инвестиционог холдинга „ФИНАМ“ Антона Сорока, највећи подстицај прерађивачкој индустрији дала је девалвација рубље с почетка ове године, као и повећање извоза у Кину. „Произвођачи прехрамбених производа данас стичу велику добит због наглог смањења понуде сличних производа из увоза, који су им раније били озбиљна конкуренција“, додаје Сороко.

Стабилан раст

Индекс привредног раста у периоду од јануара до јула 2014. износио је 101,5% у односу на исти период прошле године, при чему је у Русији пораст пре свега забележила прерађивачка индустрија, објашњава Олга Изрјаднова, водећи научни сарадник Центра за макроекономска истраживања Института за примењена економска истраживања Руске академије за народу привреду и државну администрацију (РАНХиГС). Према њеним речима, производња робе широке потрошње истовремено се увећала за 3,3%, путничких вагона – за 5,7%, а теретних – за 12,7%. Производња текстила и одеће се увећала за 6%, а производња електронских компоненти за телекомуникационе уређаје – за 17,6%.

Међутим, раст производње је забележен само у мањем броју привредних грана. „Међу гранама које доживљавају застој, које су онемогућиле да бруто домаћи производ забележи раст у другом кварталу 2014, можемо да издвојимо сферу услужних делатности и финансија. Масовно укидање лиценци банкама, нестабилност рубље и повећани геополитички ризици негативно су се одразили на делатност финансијских институција“, објашњава Алексеј Козлов. Према речима Олге Изрјаднове, смањена потражња за фосилним горивима из Русије такође је негативно утицала на раст руске привреде. „Смањење извоза сировина и њихових прерађевина, које су традиционално врло тражене, као и смањење обима радова у грађевинско-инвестиционој сфери, негативно се одразило на кретање економских параметара“, објашњава Изрјаднова. Осим тога, производња путничких аутомобила је у периоду од јануара до јула 2014. забележила пад од 0,7%, а теретних возила - од 21,1%.

Уосталом, како истичу стручњаци, ако се раст привредне производње настави, према годишњим показатељима он може надмашити чак и прогнозе Министарства економије од 1,7% годишње. Према истраживању Института „Гајдар“, ако околности буду повољне, руска индустрија би раст могла да одржи до првог-другог квартала 2015, када ће замена увоза домаћом производњом у сфери прехрамбених производа, изазвана забраном увоза хране из ЕУ и САД, дати свој повољан ефекат. На тај начин руска економија би могла да изађе из стагнације. Међутим, према речима Антона Сорока, конфронтација са западним земљама ће се у сваком случају у краткорочној перспективи негативно одразити на темпо раста руске привреде.

Росијскаја газета. Сва права задржана.